Kad sudbina režira

41. deo

- Onaj Nemanja je bruka. - kratko je rekla Lena ušavši u sobu.

- Šta? - kratko je upitala Lea.

- Pa šta šta? Kao da ti ne znaš? Poznaješ ga godinama i sad se iščuđavaš? - uzvratila je Lena mrzovoljno.

- Prvo, ja njega ne gledam tako, mlađi je od mene 3 godine, sećam se kad je prohodavao i vozio onaj mali bicikl. Drugo, zašto ti tako gledaš na njega? Pre pola sata je tvoja rođena sestra rekla da joj se taj dečko sviđa, možda se čak i zaljubila. - rekla je Lea.

- A šta tačno znači da neko izgleda ' bruka' ? - upitala je Katarina.

- Svašta, kao da si došla iz neke selendre pa ne znaš to a već na fakultet treba da ideš. - odbrusila je Lena.

- Milena, stvarno si postala drska! Ja ću ovo reći mami, samo da znaš. - oglasila se Mima koja je do tada ćutala jer je bila najmlađa i smatrala je da ona još uvek nije za takve teme.

- Šta ti mala ima da se mešaš? Da li te je neko nešto pitao? - ponovo je odgovorila Lena.

- Hoću da se mešam i imam pravo. Teta Ivana i čika Miloš su nas  primili u svoju kuću a ti vređaš njihovu ćerku koja je starija od tebe pet godina. Ti si do pre nedelju dana isto živela u selu. - veoma pametno je zaključila Mima.

...

- Marija, nemoj biti tužna, verovatno nije tako mislila. - tešio ju je Nemanja.

- Mislila je, poznajem je dobro. - tužno je odgovorila Marija.

- Ali mi nismo radili ništa loše. - dodao je Nemanja.

- Znam ja to ali ona je uvek imala tu moć da nešto izokrene. Sad tamo svima priča ne znam ni ja šta, kako sam ja ovakva i onakva, jednostavno blati me. - objasnila je Marija.

- Hajde ovako, ja sad idem kući da ostavim ovu svesku, ti se spremi pa te vodim na jedan lep kolač u obližnju poslastičarnicu. Može? - upitao je Nemanja, a na Marijinom licu se pojavio mali smešak.

- Pa ne znam, mi uvek moramo da pitamo roditelje, u našem slučaju mamu, a ona sad nije tu, otišla je negde sa teta Ivanom. - rekla je Marija.

- Dobro, pitaćemo Vika i Mikija, oni su ti starija braća. - rekao je Nemanja.

- Dobro, ti pitaj, a ja idem nešto drugo da obučem. - rekla je Marija.

- Ne moraš se presvlačiti, lepa si i tako. - malo sramežljivo i smotano je izustio Nemanja.

- Lea me je naučila da se nikad ne ide negde u tome u čemu si. - otkrila je Marija.

...

- E momci, došao sam da vas pitam nešto. - rekao je Nemanja ulazeći u sobu.

- Pa pitaj. - kao iz topa rekao je Aleksandar.

- Ne tebe, ti mi ne možeš pomoći. Hteo sam sa Marijom da odem na kolač, tu do ' Sweet day ' zato sto ju je rastužila ona vaša druga sestra. Pošto vam mama nije tu, onda pitam vas dvojicu kao najstarije da li može da ide? - objasnio je Nemanja.

- Koja sestra? - upitao je Mihajlo.

- Ne znam kako se zove, ima kosu do ramena i bila je baš neprijatna. - odgovorio je Nemanja.

- Jao Leno, zar opet tvoje ludovanje? - rekao je Mihajlo više za sebe.

- Idite ali pazi, tebi gledam u oči. - rekao je Viktor.

- Vik, znaš me. Hvala ti. - rekao je Nemanja izlazeći iz sobe.