Kad sudbina režira

12. deo

- Situacija sa gospođa Lidijom je sledeća : za sada smo stabilizovali stanje ali rad bubrega je znatno smanjen. Njen bubreg može ovako mesec do dva najduže. Posle toga moraće da krene sa dijalizom i daljim tokom lečenja. Od sad će više vremena providiti u bolnici nego kod kuće? - rekao je doktor.

- Postoji li neko trajno rešenje da joj bude bolje? - pitao je Viktor.

- Jedino transplantacija bubrega. - odgovori doktor.

- Ja ću joj dati bubreg. - rekao je Viktor bez razmišljanja.

- Šta ste joj vi? - ponovo upita doktor.

- Ja sam joj sin. - odgovori Viktor.

- Morali bismo da uradimo analize. Nije sigurno da ste podesni donor iako ste u srodstvu. - rekao je doktor.

- Naravno,spreman sam. - rekao je Viktor.

Marija je lila suze i grlila oca dok je Mihajlo stajao sa strane i stezao pesnicu od nemoći.

- Mogu li na kratko da vidim majku? - pitao je Viktor.

- Samo izvolite,ona je sad bolje. - rekao je doktor.

Viktor je krenuo da uđe ali ga je zaustavila Marija.

- Bato i ja ću sa tobom,nije dobro da sam uđeš. - reče Marija uzimajući ga za ruku.

- Dobro,hajde. - odgovori Viktor blago.

Mihajlo je i dalje stajao na drugoj strani hodnika,bio je besan i slomljen. 15 godina je bio jedini brat Mariji a sad ona potpunog neznanca kao i njega zove ' Bato '.

Viktor i Marija su ušli kod majke u sobu. Ona je spavala. Viktor je seo na stolicu pored kreveta. Uzeo je majčinu ruku i milovao je. Suze su se nakupljale u njegovim očima,unutar njega radio je vulkan.

- Majkoo! - ispustio je bolan krik kleknuvši pored majčinog kreveta.

- Milane,sine! - začuo je nežan,skoro iznemogao glas a zatim i osetio slabašnu ruku u svojoj kosi.

- Alii... kako si znala? Kako? Mako,ti si joj rekla? - pitao je Mariju koja je sve ovo iznenađeno posmatrala.

- Nisam Bato,stvarno. Nisam ni imala kad. - odgovori Marija.

- Majko, kako si znala da sam to ja? Zar vi niste mislili da sam ja umro? - pitao je Viktor.

- Za majku si uvek bio živ,samo negde daleko. Majka se svih ovih godina molila za tebe,svako veče. - rekla je Lidija.

- Majko,nešto bih te zamolio. Ljudi koji su me odgajili, Ivana i Miloš, dali su mi ime Viktor,pa ako možeš tako da me zoveš. Znam da ste mi vi dali ime Milan ali sudbina je htela da budem Viktor. - rekao je Viktor.

- Viktor? Lepo su ti ime dali. Čekaj,kako si ti uopšte dospeo tu? - pitala je Lidija.
Viktor joj je tada ispričao sve što je znao o svom poreklu.

Lidija je shvatila da ništa od toga nije slučajno. Neko se ozbiljno poigrao njihovim životima. Ali ko? Ko ima pravo da razdvoji majku od dece?