Kad sudbina režira

42. deo

- Pozvao me je na kolač. - radosno je rekla Marija ušavši u sobu.

- Pa to je divno. - rekla je Lea.

- Ne možeš da ideš, mama nije tu. - ravnodušno je izgovorila Milena ni ne pogledavši je,gledala je kroz prozor.

- Molim? Ti ćeš meni da kažeš? Ti, koju sam uvek štitila, pokrivala tvoje nestašluke. Ti si otišla u noćni klub sa momkom dve godine starijim od sebe, niko nije znao gde si. Da tad nismo došli sa Viktorom autom znaš kako bi prošla? Ti meni kažeš da ne smem da odem sa drugom u šest popodne do poslastičarnice koja je dve ulice odavde? Šta ti Milena hoćeš od mene? Hajde, reci mi otvoreno da znam. - Marija je govorila besno ali njen glas je prelazio u plačljiv. Ona nikad ni na koga nije vikala, ona je uvek bila tiha i smirena.

U sobu su bez kucanja uleteli Viktor i Mihajlo.

- Šta se ovde dešava? - upitao je Viktor.

- Pitaj svoju sestru sveticu. - istim ravnodušnim glasom odgovorila je Milena.

Viktor je pogledao u Mariju, niz njeno lice slivale su se suze.

- Leno, šta si sad uradila? - upitao je Mihajlo prilazeći joj.

- Otkud znaš da sam ja nešto uradila? Zašto uvek svi prvo pitaju mene šta sam uradila? Nisam uradila ništa, sedela sam ovde, ona me je napala. - odgovorila je Milena i ne gledajući brata nego kroz prozor.

- Maka nikad nikog ne bi napala prva, dobro je znam kao što znam i tebe i Mimu. Nešto si joj rekla što ju je povredilo. - nastavio je Mihajlo.

- Ma ne, samo samo sam rekla da ne može da ide sa Nemanjom jer nije pitala mamu a ona je počela da viče. - odgovorila je Milena svojim hladnim tonom.

- Mihajlo, izvini što se mešam u porodične odnose... - kratko je počela Katarina, pogledala u Viktora koji je grlio uplakanu Mariju pa zastala.

- Svašta, nema izvinjavanja i mešanja, svi smo mi jedna velika porodica. - rekao je Mihajlo.

- Marija nije uradila ništa loše. Jeste malo povisila ton ali imala je i razlog. - rekla je Katarina.

- Bato, kao da ne znaš Lenu, od komarca pravi magarca. - dodala je Mima.

- Baš zato što vas znam sve, hoću da ispitam šta se desilo i da se to lepo reši. - rekao je Mihajlo.

- Ma rešavajte vi šta hoćete ali bez mene. Ja se vraćam u selo. - rekla je Milena.

- Šta si rekla? - u neverici je upitao Mihajlo.

- Da, dobro ste me čuli, ne sviđa mi se ovde, hoću kod tate, babe i dede. - rekla je Milena.

- Ne sviđa ti se ovde? Pa ti si se prva žalila kako se Maka izvukla što je otišla ovamo a nas dve moramo da radimo baštu. Želiš da živiš u dve prostorije i moliš Boga da otac ne dođe pijan? Nedostaje ti ono njegovo ' Šta vi ženske ima da učite školu? Završiš tri razreda i udaji se, rađaj decu. ' To ti nedostaje? - razočaranim glasom pitala je Mima.

Svi su ćutali, u sobi je zavladala neprijatna tišina.