Kad sudbina režira

18. deo

Eto glupane,sad moraš da ideš i nikom ništa. - pomislio je Mihajlo.

- Mama , da li mogu i ja sa njima? Da malo udahnem čistog vazduha? - brzo je upitala Lea.

- Lea, ne možeš se tek tako sama pozvati. - ozbiljno odgovori Ivana.

- Zapravo,to je super ideja. Neka i Lea pođe,taman da upozna Lenu i Mimu. - rekao je Mihajlo.

- Miko sine,idemo li? Treba putovati. Šta se ovde dešava? - upitala je Lidija koja je upravo izašla na terasu.

- Pa ništa, Lea je htela sa nama da malo udahne seoskog vazduha a teta Ivana kaže da nas ima puno i da nam ne smeta. A ne smeta nam,mi smo navikli da nas je puno. Je l' tako mama? - pitao je Mihajlo a oči su mu posebno zasijale.

- Naravno,neka pođe i Lea jer gde čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna. - odgovori Lidija uz osmeh.

Lea je brzo spremila malo stvari u svoju putnu torbu. Sve je bilo spremno i mogli su da krenu.

Viktor je seo na mesto vozača,majku je stavio na suvozačevo mesto. Pozadi je bilo tri mesta za Mihajla, Mariju i Leu. Marija je brzo ušla i sela iza Viktora.
- Ja moram ovde da mi ne bude muka. Lea hoćeš pored mene? - pitala je Marija.

- Hm,Makice, pametna si ti. - reče Lea i namignu joj.

Krenuli su. Septembarsko sunce na zalasku bilo je prelepo. Obasjavalo je sve što se nalazilo ispred njih.
Mariji je zvonio telefon.

- E Mare,da li vi uopšte dolazite? - pitala je Milica ( Mima).

- Da,pošli smo pre možda 40 minuta. Tu smo za sat vremena. - rekla je Marija.

- Ma daj, ne možete tako brzo stići. - rekla je Mima.

- Možemo,bata Viktor vozi džip. - rekla je Lea na šta je Mihajlo mrko pogledao.

- Jao,sama sam se vraćala iz škole. Crkla sam od dosade. - rekla je Mima.

- Što sama ? Gde ti je Lena ? - pitala je Marija.

- Otišla je kod one njene Jelene. U stvari,nije ona sa njom nešto nego tamo ide zbog njenog brata. - rekla je Mima.

- A daj Mima,nemoj biti alapača. Čekaj, Jelenin brat je moje godište. Šta će Lena sa njim ? I zar ne važi pravilo da prvo moramo doći kući pa posle ići kod drugarice? - pitala je Marija.

- Pa važi ali i ne važi. Od kako je mama u bolnici,tata je pogubljen,ništa ne zna sam. Da nema babe,crkle bismo od gladi. A Lena se promenila kako smo pošli u školu. Kaže što ti da uživaš u Beogradu a nas dve da kopamo baštu? Mislim ja ne kopam,suviše su mi lepi nokti,he he. - zapričala se Mima.

Lea je zaspala. Pošto je sa leve strane bila Marija kojoj nije htela da smeta, ona se okrenula na desno i naslonila na Mihajla.

Bože,kako je lepa ovako kad spava. Naslonila se na mene. Htela je da pođe sa nama. Možda zbog mene ? Svejedno, provešću sa njom dva dana. Nikad mi srce nije ovako kucalo kad razmišljam o nekoj devojci. I ne samo da razmišljam,ona je tu,pored mene. - razmišljao je Mihajlo.

Viktor je sve to primetio u retrovizoru i samo se osmehnuo.