Kad sudbina režira

34. deo

Viktor, Mihajlo, Marija i Katarina su otišli do jednog obližnjeg kafića. Viktor i Mihajlo su joj ispričali svoju priču.

- Ne mogu da verujem, kako postoje takvi ljudi? - upitala je Katarina u neverici.

- Ja mislim da znam ko je to uradio. - rekla je Marija a Viktor i Mihajlo su u isti tren razgoračili oči.

- Kako ti znaš? Niko od naših to ne zna. - rekao je Mihajlo.

- Kad smo išli u selo sad u petak, ona žena kojoj ste pomogli oko auta, sećate se? - pitala je Marija.

- Da, ona Mirjana što se nikad nije udavala. - rekao je Mihajlo.

- Sećaš se šta je mama rekla? Ona radi u porodilištu. - rekla je Marija.

- Mako, ti detektiv da budeš. - šaljivo je rekao Viktor. Tad mu je zazvonio telefon.

- Viktore, sine, gde si? Jesu li ti došli brat i sestra? Lidija i ja brinemo. - bila je to Ivana.

- Došli su, izvini što se nisam javio, nešto smo se zadržali. Mama, upoznao sam jednu devojku, iz Niša, povredila je nogu. Može li doći kod nas? Došla je da traži stan, sama, ima samo baku u Nišu. - objasnio je Viktor.

- Naravno, hajde dolazite. - rekla je Ivana.

- Hajde idemo, mame su se zabrinule. Zamisli, imam dve mame. - rekao je Viktor.

- Blago tebi, ja nemam ni jednu. - rekla je Katarina.

- Izvini, nisam tako mislio. - rekao je Viktor.

Posle nekih pola sata vožnje, stigli su kući.

- Jao, baš je grozan saobraćaj u Beogradu. - prokomentarisala je Katarina izlazeći iz auta.

- Ovo nije ništa, ja do škole putujem 40 minuta ali u redu je, ne žalim se. - rekla je Marija.

- Viktorovi roditelji su neki bogati ljudi? Mislim nemoj me shvatiti pogrešno, ne gledam tako na ljude, ali pogledaj mene. - rekla je Katarina pokazujući na svoje farmerke,belu majicu i kosu ispletenu u pletenicu.

- Ne brini, svi su oni divni i uopšte ne gledaju tako na ljude. Lea nam je dala svoju garderobu pošto kako ona kaže " ima je previše". - rekla je Marija.

- Hajde devojke, ulazite, ne ujeda Ivana.  - rekao je Viktor šaljivo.

- Znam da ne ujeda, čekale smo vas. - rekla je Marija.

- Mama, stigli smo! - uzviknuo je Viktor  sa ulaznih vrata.

- Dobro je da ste došli, već smo zabrinule. - rekla je Lidija koja je sedela sa Ivanom.

- Gde je mama Ivana? - pitao je Viktor.

- Tu je, otišla je do kuhinje. - rekla je Lidija.

Svi su seli sa Lidijom za sto. Kroz par trenutaka je naišla Ivana koja je ispustila poslužavnik koji je nosila. Čaše su se razbile a Lea, Mima i Lena su odmah strčale dole kad su čule zvuk lomljave.

- Mama, šta ti je? - upitao je Viktor koji je pritrčao da pomogne.

- Ivana, jesi li dobro? - pitala je Lidija.

- Popij malo vode teta Ivana. - rekla je Marija pružajući čašu.

- Šta se desilo mami? - uspaničeno je pitala Lea.

- Joja, moja Joja. - tiho je rekla Ivana. Lidija ju je najbolje razumela jer su tog dana baš o tome pričale.

- Mama, ko je Joja? Ne razumem, jesi li dobro? Da te vodimo kod doktora? - pitao je Viktor.

- Ovo je Joja. - kratko je rekla Ivana.

- Gospođo, izvinite što sam Vas uznemirila. Ja sam Katarina, malo sam povredila nogu pa se Viktor ponudio da mi pomogne. Otići ću ako ste uznemireni mojim prisustvom. - tiho je rekla Katarina.

- Nemoj da ideš, ovo je tvoja kuća. - rekla je Ivana.

- Ne razumem, ja sve vas prvi put vidim. - objasnila je Katarina.

- Mama ni ja ništa ne razumem. - ubacila se Lea.

- Ti si verovatno Lea? - upitala je Katarina.

- Jesam, a šta to ima veze sa ovim što se mami desilo? - pitala je Lea.

- Nema veze sa tim nego su mi Mihajlo i  Viktor rekli da imaju sestru odnosno devojku Leu na koju ja ličim. Između ostalog došla sam ovde da bih te upoznala i videla da li stvarno ličimo. - objasnila je Katarina.

- Hajde, sedite svi pa ću vam objasniti, malo sam došla k sebi. Sećate se da sam vama tek skoro rekla da pre nego što smo usvojili Viktora imali smo devojčicu. Rodila se na Svetog Jovana pa smo joj dali ime Jovana. - počela je Ivana.

- Sad vi mislite da sam ja vaša ćerka Jovana? Žao mi je što moram da vas razočaram, moji roditelji su se zvali Milica i Jovan ali su poginuli pre 6 godina. I niste razumeli, zovem se Katarina. - objasnila je Katarina.

- Nije bitno kako se zoveš, bitno je da sam ja tebe našla. - rekla je Ivana.

- Ali ja nisam ta Jovana, imam izvod iz matične knjige rođenih gde piše ko su moji roditelji. - nastavila je da objašnjava Katarina.

- Kaća, kad si ti rođena? - pitao je Viktor.

- Rođena sam 24.1. u Nišu. Zašto? Molim vas da shvatite da ja nisam ta Jovana i pustite me da idem. - već je bila nervozna Katarina.

- U redu je, nećemo te pritiskati ovom temom samo molim te, nemoj ići. Gde ćeš sama u ovom gradu? Ipak si žensko. Samo prespavaj ovde. - zamolila ju je Ivana.