Više nije sumnjala, znala je da su Ivana i Miloš njeni biološki roditelji a Lea njena mlađa sestra. Katarina se u trenutku zamislila pa je protresla veliku stojeću lampu koja je stajala na ulazu u dnevni boravak.
- Katarina, jesi li dobro? Šta se desilo? - upitala je Ivana zbunjenu Katarinu.
- Znate, pričala sam sa mojom nanom. - rekla je Katarina.
Ivana je donekle shvatila šta hoće da kaže ali nije želela da ona započinje tu temu nego je čekala da Katarina bude spremna za to.
- Dobro je, nadam se da si joj rekla da ne brine i da je sve u redu. - rekla je Ivana.
- Nije u redu! Nije u redu što postoje takvi ljudi koji otimaju bebe! Kako je to moguće? Gde mi to živimo? Danas kad su mi Viktor i Mihajlo pričali, nisam mogla da verujem a samo par sati kasnije sam saznala da sam i ja ta beba koja je odneta od majke negde daleko. Zašto postoje takvi ljudi? - Katarina je pala na kolena i počela da plače, Ivana je prišla i zagrlila ju je.
- Mila moja, moja mala devojčica. Znala sam da si tu negde i da ćemo se jednog dana sresti. Ne znam kako bih to opisala, jednostavno majke to osećaju. - govorila je Ivana tešeći Katarinu.
- A šta je sa očevima? To se niko nikad ne zapita? Da li i očevi nekad pate? - začuo se Milošev glas.
Ivana i Katarina su ustale sa poda.
- Niste se ni upoznali, ovo je Miloš, tvoj... - Ivana nije završila rečenicu.
-... tata. - kratko je izustila Katarina.
Miloš ju je jako zagrlio i niko ništa nije progovarao. Kad su se odvojili, pogledao je u Katarinin desni zglob.
- Jeste Ivo, ona je, evo mladeža o kom si pričala. To je naša Joja. - ushićeno je uzviknuo Miloš. - zatim dodao - Izvini, Katarina.
- U redu je, razumem. - rekla je Katarina kroz osmeh.
- Mislim da je najbolje da sad svi odemo da spavamo. Sutra ćemo imati veliki porodični doručak pa ćemo svima sve ispričati. Videćemo kako ćemo se organizovati što se tiče tvoje sobe, možda ćeš neko vreme morati da budeš sa Leom ali već ćemo to srediti. - rekla je Ivana.
- Meni ne smeta da budem sa Leom osim ako njoj ne smeta da bude sa mnom. - rekla je Katarina.
- Lea je dobra devojka ali je malo razmažena. Nije ona kriva, mi smo je razmazili, rasla je kao princeza. - rekao je Miloš.
- Mislim da ćemo se dobro slagati. Ne ličimo nas dve valjda bezveze? - upitala je Katarina uz osmeh a Ivana i Miloš su je zagrlili.
YOU ARE READING
Kad sudbina režira
RomanceDva devetnaestogodišnja momka se sreću prvi put u životu. Sve je zbunila i zapanjila njihova fizička sličnost. Jedan je odrastao u Beogradu kao dete sudije i pravnika. Drugi je odrastao na selu uz roditelje i tri sestre. Pred vama je ' Kad sudbina...
