Kad sudbina režira

19. deo

Bili su već na ulazu u selo. Neki crveni auto je stajao pored puta.

- Neka žena stoji pored puta. Da je pitam da li joj treba pomoć. - upitao je Viktor majku.

- Naravno sine,pomogni ako možeš. - odgovori  Lidija.

- Dobro veče,šta se dogodilo ? - upita Viktor.

- Dobro veče,pukla mi je guma pa sad vodim bitku. - odgovori žena srednjih godina.

- Mogu vam pomoći. - reče Viktor.

- Gde ti ideš? Vidim beogradske tablice. Čekaj,pa ti si meni poznat. Ti si Zoranov sin Mihajlo? Kad ste se tako oparili da ste kupili džip? - pitala je žena.

- Ne gospođo,ja nisam Mihajlo. Ja sam Viktor. Mihajlo je moj brat. Evo,vaša guma je gotova. - rekao je Viktor.

- E brate, u čemu je  problem? Jesi uspeo ? - pitao je Mihajlo koji je izašao iz auta.

- Ma guma bila,ali sve je ok. - rekao je Mihajlo.

Viktor i Mihajlo su se vratili u auto, ona žena je ostala da gleda za njima. Njeno lice bilo je bledo kao krpa.

- Kome ste popravljali auto? - pitala je Lidija kad su se vratili u auto.

- Ma onoj Mirjani sa kraja sela,znaš onoj što se nikad nije udavala. Samo ne znam zašto. Njeni imaju toliku kuću a i nije ružna žena. - čudio se Mihajlo.

- Zato što vaš otac nije hteo da je oženi a ona nije htela drugog. - odgovori Lidija.

- Ova žena ima neke veze sa ocem? - upita Viktor.

- Pa bili su valjda 6 meseci zajedno,skoro je trebalo da je oženi ali je on odustao. Ona kaže da on nije mogao da podnese to što je ona školovana. - odgovori Lidija.

- A šta je ona ? - nadoveza se Mihajlo.

- Završila je medicinsku školu,radi u porodilištu. - odgovori Lidija.

Marija je htela nešto da kaže ali taman su stigli i Viktor je parkirao auto.
Na dvorištu su stajali deda Milan, baba Dana, Zoran i Milica.

Viktor je stajao i gledao ih. Nije znao koga bi prvo zagrlio. Pred njim su stajali baba,deda i rođena sestra koje vidi prvi put u životu.

- Batoo, baš si zgodan. - prva je prišla Milica i zagrlila ga.

- Oo mala i ti si. - rekao je Viktor grleći je.

- Ne nerviraj me od prvog dana. Nisam 'mala, Micka, Mica, Micika i slično '. Možeš me zvati Milica ali poželjnije je Mima. Tako da znaš. - rekla je Milica.

- Babino luče,samo kad je bajka dočekala da te vidi. - govorila je baba Dana grleći Viktora.

- Drago mi je da se te upoznao bako.  - rekao je Viktor.

- Dedina junačina,trebao si da se zoveš kao ja ali nema veze. Neka si ti meni živ i zdrav,nije bitno kako se zoveš. - rekao je deda Milan.

- Hvala ti deda. - reče Viktor.

Mihajlo je ovo gledao sa strane,bio je besan. Hteo je nekog da udari ali samo je otrčao u drugi kraj dvorišta. Marija je to primetila i htela da pođe za njim.

- Ja ću Makice. - rekla je Lea.