New life(+ Druga sezona)

Part 23

Ali onda je pozeleo nesto vise. Ja sam bila ‘ dole ‘ a on me je zakoraci kao na pocetku ove ludosti. Ljubio me je po vratu a onda je presao na usne, strastvenije nego ikada. To je bio pravi francuski poljubac. Svideo mi se, moram priznati.  A onda je ponovo krenuo ka vratu a onda I nize. Spustio mi se do grudi I poljubio mi predeo ispod koscice na vratu. Skroz sam se stresla. Ruke koje su mu do sad bile na mojoj glavi spustio je do ruba moje majice I onda lagano je podigao. Najezila sam se. Otkrio mi je stomak a ja sam ga zgurnula sa sebe I ponovo ga zakoracila. Na noncom stocicu pored kreveta sa moje strane je nesto zavibriralo. Pogledala sam ka stocicu I videla telefon koji je ocigledno bio Niallov kako svetli. Izgleda mu je dosla poruka.

Ja: Poruka za tebe – ocima sam mu skrenula pogled na nocni stocic

Niall: Sad cu ja – pruzio je ruku ali je bio previse daleko da bi dohvatio mobilni

Ja: Neka ja cu –pruzila sam ruku I dohvatila telefon

Niall: Cekaj! – viknuo je

Ja: Zasto? Nesto krijes? – sada sam bila sumnjicava

Niall: N-nee- mucao je

Ja: Onda me pusti da vidim – pogledala sam ga ozbiljno

Niall: Pa to je moja privatnost – rekao je ljuto

Ja: Pa sta?! – ustala sam sa kreveta I usla u poruku. Otvorila sam usta I nisam ih zaklapala od iznenadjenja. Poruka je glasila ‘ Jesi li uspeo da zbaris tu tvoju s-e-s-t-r-u? To ce biti novi trofej ‘. Telefon mi je ispao iz ruke. Niall je dotrcao I uzeo telefon sa poda a onda I procitao poruku. Gledala sam u njega sa zeljom za nekim objasnjenjem.

Niall: Quinn…- mucao je a pored toga I tiho pricao

Ja; Jos jedna laz? – izgledala sam I previse hladno

Niall: Izvini, nije trebalo..- tiho je govorio

Ja: Nije trebalo da vidim – prekinula sam ga

Niall: Nije trebalo to da ucinim. Nisam imao izbora. – spustio je pogled

Ja: Uvek postoji izbor. Izabrao si! – rekla sam ljuto I isrcala iz sobe. Cula sam slabasno ‘ Quinn ‘ ali se nisam obazirala na to. Opet je to uradio. Opet me je povredio. Sada zauvek! Uvek sam mu oprastala I vracala se na isto, pocetak koji je ovaj put mogao da bude koban za mene. Mogao je da mi uzme nevinost! To bi njemu bilo samo jedno u nizu ali meni.. mnogo vise. Ne mogu da verujem da sam toliko daleko otisla. Ovo nikad necu sebi oprostiti. ‘ Stvarno si preterala ‘ glas mi je, kao I uvek, davao podrsku. Ignorisala sam ga posto mi sada ne treba glas koji ce mi soliti pamet kao da nije dovoljno posoljena. Zasto se to meni desava?! Sve je krenulo naopako. Najbolje da se vratim u Florens svom bednom zivotu nego  da zivim ovaj ovde, pun… svega I svacega. Sela sam na krevet u mojoj sobi I pocela da placem. Pa zivot mi se preokrenuo u jednoj sekundi, na gore. Jao! Telefon, samo mi je I on trebao. Ali malopre me je spasio, inace, ko zna sta bi bilo. Uzela sam ga I videla poruku od Gemme. ‘ Mozes li da dodjes? ‘ poruka je bila kratka ali jasna da trebam da dodjem ali ne I zasto pa sam joj prosledila samo ‘ Koja je adresa? ‘. Ne znam da l’ zivi sa Harryem a svejedno nisam uzela ni njegovu adresu. Posle par sekundi mi je dosla adresa od Gemme. Uzela sam jaknu I obula patike. Hm.. sudeci po adresi ona ne zivi daleko. Koliko se secam susedna ulica se zove tako. Broj, 10. Super. Ne bi trebalo da je daleko od mene. Nekih 15 minuta peske do nje. Nije lose, blize nego Anne u svakom slucaju. Izasla sam na ulicu ispred kuce I zaustavila taksi kako bi sto pre stigla. Ne znam da li je hitno ili nije ali bolje je ne riskirati. Za manje od 5 minuta sam stigla do Gemmine kuce. Velika je,I pomalo slicna kao I moja. Fasada je svetlo plave boje I ima 2 sprata s tim da je polovina prvog sprata prekrivena velikim prozorima. Iza se nazire bazen sto ne cudi u ovom delu grada. Sve su kuce slicne. Ali nisam dosla da uporedjujem kuce u Njujorku nego da vidim Gemmu. Ou, I ona ima interfon. Sto to cudo mrzim. Pritisla sam veliko crveno dugme I kada se cuo zenski glas ‘ Da? ‘ rekla sam samo ‘ Ja sam ‘. Posle 10-ak sekundi kapija je pocela da se otvara. Lagano sam usla u dvoriste. Ova kuce nema tako veliko dvoriste ispred. Svedeno je na jednu kamenu stazu I par stabala drveca. Pretpostavljam da je iza kuce ono glavno. Dosla sam do velikih smedjih vrata sa nekim cudnim sarama.  Podigla sam ruku I spustila ruku na hladno drvo ali onda su se vrata otvorila. Naspram mene je stajala spremna Gemma. Bila je obucena kao da je krenula napolje. Pogledala sam joj u lice I primetila sam da joj je lice skroz nateceno.

Ja: Gemma? – pogledala sam je zabrinuto

Gemma: Ajde Q! Nemamo vremena – izasla je I povukla me

Ja: Za sta? – okej, sada sam stvarno zabrinuta

Gemma: Objasnicu ti u autu. – dovela me je do crnog Range rovera. Ocigledno ona I Harry imaju isti. Otvorila sam vrata I sela na suvozacevo mesto cekajuci da se I Gemma smesti. Vezale smo se a Gemma je lagano okrenula kljuc pri cemu se automobil upalio. Ceo automobil preplavio je miris jagode I limuna. Gemma previse lici na Harrya.

Ja: Pocni – pruzila sam ruku kao znak da pocne da prica

Gemma: Pa malopre me je nazvao Louis I rekao mi da su…  - jedna suza joj je sklizla niz lice

Ja: Da su? – imala sam grublji glas ali ova izjava me je mnogo uplasila.

Gemma: Anne I Harry u bolnici – suze su joj se slivale kao da je neko polio kantom vode

Ja: Sta?! Kako?! – proderala sam se ali su I meni suze padale bez prestanka

Gemma: Imali su saobracajnu nesrecu I prevrnuli su se. Ne znam da li.. da li.. su u zivotu – jecala je toliko das am mislila da cemo I nas dve doziveti sudar

Ja: Nemoguce! – povikala sam I previse jako

Gemma: Samo da su dobro – rekla je tiho gledajuci u krov automobile

Ja: Ma jesu. Da li su I ostali tamo? – zelela sam da skrenem temu da se ne bi uzrujala jos vise

Gemma: Pa stizu svi – rekla je tiho

Ja: Uskoro cemo I mi – blago sam se nasmejala iako mi nije bilo do toga

Posle pola sata voznje stigle smo do velike bolnice. Odvezli sui h u gradsku bolnicu istog naziva. Bolnica je bas izgledala tuzno, mozda meni, zbog situacije I mog prvog tuznog ulazenja u nju. Gemma je potrcala ka ulazu a za njom I ja. Dosle smo do velikog saltera gde je sedela zena srednjih godina.

Xx: Izvolite? – rekla je ljubazno

Gemma: U kojoj sobi je Harry Styles I Anne Hudson? – rekla je nesigurno I svakog trenutka sam ocekivala d ace se rasplakati

Xx: Soba 106 I 107 na 2. Spratu.

Ja:  Idemo – povukla sam Gemmu I pocele smo da trcimo stepenicama. Jas am gledala sa leve a ona sa desne strane.

Gemma: Vidi! – pokazala je prstom ispred nas. Tamo su bili svi Perrie, Zayn, Liam, Louis, Britany, Bella.

Bella: Dosle ste? – mahnula nam je

Ja: Jesmo – pogledala sam Gemmu

Liam: Gemma, jesi li dobro? – pogledao je zabrnuto

Gemma: Kako su? – pitala je kao iz stopa

Perrie: Pa imaju dosta povreda ii… - zastala je

Ja; Iii? – viknula sam

Zayn: I u zivotnoj su opasnosti – pogledao je u Gemmu a onda je spustio pogled

Gemma: Sta? – pogledala je u Zayna a onda u pod I onda se srusila.

Louis: Doktoree! – vikao je kako bi ga doktor cuo

Doktor; Izvolite?

Ja; Ova devojka se unesvestila – pokazala sam na Gemmu

Doktor: Prenecemo je u sobu. – uzeo je kolica I odvezao je u sobu udaljenu oko 5 metara od nas. Zaynu je pogled bio prikovan za velika vrata gde je pisalo ‘ Operaciona sala ‘ a ubrzo su se vrata otvorila I izasla je zena sredovecnih godina.

Ja; Doktorkaa – dotrcala sam do nje

Doktorka: Vi ste porodica Stylesa I Hudsonove? – pogledala je prema svima nama

Svi: Daa!

Doktorka:

- Nije posebno dug deo ali cu se potruditi da i sutra dobijete jedan, makar kratki posto sutra slavim rodjendan.

- Nadam se da vam se svidja i da vam je dovoljno uzbudljivo

- Komentarisite :*