New life(+ Druga sezona)

Part 39

‘ Mislio sam da cu te lako osvojiti I da ces biti kao sve ostale cure koje su lako padale u moju kontrolu. Nisi to uradila I odmah si me zainteresovala. Ali onda se desilo ucenjivanje a odmah posle I tvoja otmica.. ‘

To je pisano za mene? Ovo ce biti zanimljivo.. Ko zna sta cu otkriti..  Ko zna sta je on ovde pisao, mozda saznam nesto vise.. nesto sto je krio od mene. Mozda..

‘ Bilo mi je zao sto te sabotiram I sto  ovo radim kako bi sacuvao sebe, pomalo tebe I majku ali to ne opravdava moj postupak.  Nisam smeo da im predlozim da te otmu I onda da se sve ovo dogodi.. Ja te oslobodim a onda ti ispricam delimicnu istinu kako bi se ti sazalila I moze vratila pola duga, zatrazila od majke ili ko zna sta vec. Nisam zeleo ovo ali sada nema dalje. Zalim zbog svega sto sam uradio u poslednjih godinu I po. Promenio sam se, postao cudan, nedodirljiv..  Nadam se da ces mi jednog dana oprostiti sve I nastaviti sa zivotom bez posledica iz ovog dela zivota. Ne zelim da otmica I moja izdaja ostave mrlje na tvom zivotu. Znas, iako sam gad sto sam sve ovo ovako zamislio, na tvoju stetu, nije ovo toliko lose…  ‘

Sta sad pise? Nista se ne vidi.. Samo neka izmrljana slova. Sto nije pisao hemijskom?! Svi normalni pisu hemijskom, samo on pise obicnom, grafitnom olovkom. ‘ Kao da je bitno kakva je olovka ‘ iritantni glas se javio iz zadnjeg dela mozga I vratio me u stvarnost. Bitno je! Da nije pisao grafitnom olovkom sada bi sve bilo jasno vidljivo I mogla bi da vidim sta pise do kraja. Samo pred kraj vidim ‘ .. zao mi je ali…… ‘ onda opet neka mrlja koja zaklanja najvazniji deo ‘ … olim … ‘ . Ovo ‘ olim ‘ verovatno potice od volim ali sta je hteo da kaze sa tim. Da me ne voli ili da me voli ili ko zna sta drugo.. Ponovo mi se to desava.. Ponovo mi hiljadu pitanja odzvanja u glavi I opcije ili-ili sa potporom pod nazivom ‘ Sugavi glas ‘ ne odustaju. Odlucili su da me danas slome, ali nece uspeti.. Ne odustajem! Ovaj put cu ostati jaka. Ali ne mogu da verujem da me je lagao… toliko puta me je lagao. Mogao mi je reci istinu I sigurno bi mu pomogla, koliko god bi to bilo u mojoj moci. Da li je I ovo istina? Mozda je I ovo laz? Kako da znam kad mi kaze istinu? ‘ Ne mozes da znas kad ti bilo ko govori ili ne govori istinu ‘ glas se ubacuje sa sada nesto pametnijom izjavom. Pa danas se nesto bas ukljucio u moj mozak I misli kad stalno dobacuje neke gluposti. Necu znati! U pravu je, necu znati jer ga nikad vise u zivotu necu videti. Krecem ka ormanu I vadim debelu jaknu I neke plitke cizme. Vracam se. Zauvek treba da ostanem ovde I cekam kad ce on da me slaze ili me posavetuje u njegovu korist.. Nece vise! Ljutito sam silazila niz stepenice kao da idem u neki strasan obracun. Pitam se.. ima li ovde telefon? ‘ Coro corava, vidis li koliki je? ‘ glas me usmerava I ja vidim telefon okacen na zid u kuhinji. Sta je ovom glasu pa mi ovako pomaze? I on je poludeo od ove frke I kupanja u jezeru. Otisla sam do telefona koji je bio crne boje pa se stapao uz stolice pored kojih je stajao. Cudi me dag a nisam primetila a vec sam par dana ovde.. Cudno. Prisla sam telefonu I brzo ukucala broj taksi sluzbe. U centru Njujorka. Docice uskoro. Uskoro?!  Jedva sam I adresu nasla ali eto, sreca pa sam pogledala u telefon I videla da pise ‘ Stenford 45 ‘ pa sam to I prosledila taksisti. Rekao je da to nije mnogo udaljeno od grada. Nije? Ja sam mislila das am kilometrima udaljena od Njujorka.. A mozda I jesam. Cekam taksistu pa kad dodje dosao je.

* Posle 1 sat *

Pa I nije mnogo udaljeno od centra. Taksista je dosao za 10 minuta jer je bio u blizini a do kuce smo stigli za pola sata. Zlatnim mindjusama sam platila taksisti jer drugacije nisam mogla. Pa vrede vise nego sto sam trebala da platim. Nije lose prosao. Evo me kuci.. posle toliko dana. Da li nekog ima kuci uopste? Lagano sam se kretala po dobro poznatoj poplocanoj stazi I sve se vise priblizavala drvenim vratima. Kao da prvi put dolazim ovde. Usla sam u kucu polako I odmah otisla do kuhinje znajuci da tu uvek ima nekoga. Kada sam stigla videla sam das am bila u pravu. Pored sporeta je stajala Rose, kuvarica, I kuvala je rucak, pretpostavljam. Ona je bila 2-3 godine starija od mene I ponekad smo pricale. Verujem joj. Izgleda kao dobra devojka I ne verujem da bi ona mogla biti umesana u nesto kao Niall. Ne znam odakle mi ovakvi zakljucci ali kad mi je u glavi samo Niall I ono pismo sta drugo ocekivati? Uljudno sam joj prisla.

Ja: Hej Rose – blago sam se osmesila iako ona to nije mogla da vidi jer mi je bila okrenuta ledjima.

Rose: Gospodjice Quinn – okrenula se I potrcala mi u zagrljaj. To mi je trebalo. Uvek je imala topli I iskreni zagrljaj I nisam morala da joj pricam sta mi se desava da bi ona znala sta mi je. Nekako je osecala sta mi se desava I to me je odusevljavalo.

Ja: Je l’ majka u Njujorku? – pitala sam kada smo se odvojile. Rose je cekala par sekundi a onda progovorila.

Rose: Ne. Otisla je onaj dan kada I vi. Gde ste bili? – sve je brzo izgovorila tako das am je jedva razumela. Otisla je na dan kad sam I ja oteta. Zanimljivo. I u to je bio upleten. Samo je on mogao da zna da li majka ide I kada ide. Niko drugi.

Ja: Imala sam neki projekat u drugom delu Njujorka. – ponovo sam se osmesila iako je to bio pravi ‘ fake smile ‘ a mislim I da je Rose to shvatila ali nije pridavala znacaj tome. Samo je slegnula ramenima. Pa dobro. Bar me ne smara sa pretpostavkama da lazem ili ne lazem. – Idem ja gore. Spremam se za put. – okrenula sam se I krenula ka vratima a Rose je iste sekunde progovorila.

Rose: Pa tek ste dosli. – imala je tuzan glas. Mozda sam samo ja sa njom ovde I razgovarala. Ko bi drugi mogao kad su svi ostali radnici stariji ili su muskarci.

Ja; Ma… - shvatila sam sta sam rekla… - Trebala bi da spavam kod Gemme pa zato se pakujem – izgovorila sam na brzinu I bukvalno istrcala iz kuhinje. Ne smem joj reci istinu.  A tu su Gemma I svi ostali. Mogla bi da ih nazovem I da se pozdravim. Otrcala sam u sobu I uzela telefon. 30 propustenih poziva od Gemme, Anne, Harrya, Belle, Louisa, Liama, Zayna, Perrie, Britany I jos oko 50 poruka. Jesu vredni.. Gemma mi je bila prva u propustenim pozivima znaci  da me je zadnja zvala. Pozvala sam nju.. Zvoni..

Gemma: Quinn! – proderala se na slusalicu da mi je za malo probila bubnu opnu. Kuku meni..

Ja: Gemma – pokusala sam da uzvratim isto tako ali nisam uspela..

Gemma: Pa gde si bila? – bila je sva ushicena. Jao, jao kako cu se ja oprostiti?

Ja: Ma projekat, glupost. – pokusala sam da zvucim sto vise iznervirano, umorno.. samo da je uverim u svoje reci – Mozemo lid a se vidimo? – pitala sam sa pitomim glasom.

Gemma: Naravno – ispalila je kao iz topa.. – Da pozovem I ostale? – pitala je nesigurno. Pa ne misli valjda da cu se zbog takvog pitanja naljutiti.

Ja: Da – sada sam ja ispalila kao iz topa.. – Baaj – rekla sam I prekinula vezu.

Bravo Quinn… nisi joj ni rekla gde da se nadjete. Posle 5 min mi je stigla poruka ‘ Kod July za 1 sat ‘ uzvratila sam samo ‘ Ok ‘.

- Posle 3 sata -

Zavrsila sam I pozdravljanje. Oni ne znaju da je to pozdravljanje I da ih mozda vise nikad necu videti, ali das am rekla sve bi bilo upropasteno. Ovako je bolje. Ne smeju saznati za moju misao… Bar do sutra popodne.  Ne smeju saznati za let.

- Znam da je trebalo da postavim jos juce nastavak ali nije bilo pregleda ni komentara... Nisam htela da postavljam ako niko ne cita... Sutra ce biti nastavak ako ga napisem i ako bude bilo komentara i pregleda <3

- Zanemarite greske kojih u ovom delu ima i previse <3

- Molila bih vas da ko god da cita da komentarise jer zelim da znam ko cita <3