New life(+ Druga sezona)

Part 52

Vec 2 sata samo lezim na krevetu I neprestano placem. Jade I Michaela nema, ko zna gde su otisli. Ma I ne zanima me. Da su ovde gnjavili bi me a to ne zelim. Zelim da ostanem ovako jos par sati, dana, godina.. Ne zelim da izadjem iz ove sobe. Imam osecaj da mi je ona jedino utociste u ovom okrutnom svetu. Znam da ce mi se stanje promeniti uskoro I da vise necu lezati sama na krevetu I velikoj sobi I to me jos vise tera da placem. Kako da se smejem pred svima I objasnjavam das am dobro? Kako?! Ovo je bila greska. Znala sam. Od pocetka sam znala da je ovo greska ali sam se ipak upustila I sad je gotovo. Ponovo sam unistila sama sebe. Mozda bi bilo bolje da odem kod Gemme,  malo ce me utesiti I necu imati nezeljenih gostiju. Iako sam dobra sa Jade ne verujem joj mnogo. I dalje imam neki cudan osecaj u vezi nje. Kao da I ona nesto muti, kao da me svakog trenutka moze izdati.. Nije dala povoda za to, u poslednje vreme, ali opet sumnjam. Ona I Michael su odmah ‘ otisli u krevet ‘ a vide se prvi put. Pa nisu toliko laki. UF! Pocela sam da mislim o Jade I Michaelu koji su ovde totalno nebitni. Bolje da nazovem Gemmu.

#Gemma: Da? – javila se posle prvog zvona, kao da je cekala da je nazovem a ona to nikada ne radi. Njoj je telefon uvek ko zna gde I uvek joj treba 3-4 zvona da se javi ali sad je bila tacna.

#Ja: Gemma? – pomalo sumnjicavo sam upitala iako sam znala da je sa druge strane linije Gemm. Ne znam u sta se pretvaram.

#Gemma: Q, to si ti. – u glasu joj se culo olaksanje kada je cula das am to ja.

#Ja: Pa nego ko ce? – sa smehom u glasu sam je upitala iako mi se uopste nije smejalo. Ali kad sam vec ja takva ne moram I nju ciniti depresivnom vec ona mene treba da ucini srecnijom.

#Gemma: Hahahah pa da. – iako se smeh cuo preko telefona bila sam sigurna da nije tako srecna. Nesto se desava. Nesto veoma bitno jer Gemma nikada ne laze, nikada se ne pravi da je nesto sto nije.

#Ja: Mozemo lid a se vidimo? – potiho je pitam iskekujuci odgovor od Gemme ali ona ne odgovara.  – Gemm? – ovaj put sam malo glasnija ali odgovora nema. Cekam jos par sekundi ali odgovora nema. Odjednom cujem samo neko lupanje I prekid veze posle sekunde. Sta se desilo? Uzimam jaknu iz ormana I izlecem iz sobe ponovo pozivajuci Gemmu. Javlja mi se onaj ustogljeni glas mreze ‘ Ovaj broj trenutno nije u funkciji ‘ . Sta se dodjavola desava? Brzo prekidam I pocinjem da trazim Harrya u imeniku. Srecom, on se odmah javlja pa sam postedjena jos briga I neprijatnosti.

#Harry: Halo? – javlja se svojim promuklim glasom kao I uvek koristeci istu uzrecicu… Zvao on ili da neko njega zove.

#Ja: Harry, gde si? – uspaniceno progovaram I cujem neki izdisaj sa njegove strane. On ovo nece shvatiti ozbiljno ma sta da mu kazem.

#Harry: Na faksu. Sta se desava? – on I dalje zvuci opusteno I hladno dok ja panicim I trcim prema Gemminoj kuci.

#Ja: Zvala sam Gemmu I u sred razgovora je nesto lupilo I kada sam je ponovo pozvala… broj nije bio u funkciji. – potrudila sam se da sve izgovorim u jednom dahu da ne bih nesto zaboravila ili preuvelicala.

#Harry: To joj se cesto desava. Ispustila je telefon na pod I ispala je kartica, u najgorem slucaju telefon je zavrsio u kadi. – Ha? Ovo nisam ocekivala. Pa on se skoro I nije zabrinuo. Ma kakvi skoro, uopste se nije zabrinuo. Mozda stvarno to cesto radi. Mozda sam previse zabrinuta oko gluposti a mozda je sve to ozbiljna stvar I mozda joj se nesto desilo. Bolje da ja ipak odem kod nje, sto je sigurno-sigurno je.

Posle nekih 15-ak minuta sam dosla pred njenu zgradu sva zadihana. Pozvonila sam na interfon ali nije odgovarala. Posle 2-3 minuta na vratima se pojavila neka devojcica I otvorila mi ih. Imam srece. Nisam se zamarala liftom nego sam potrcala ka 2 spratu najbrze moguce susrecuci se sa otkljucanim vratima I tisinom u stanu. Znam kako je Gemma paranoicna. Ona zakljucava vrata cak I kad ide u toalet a za spavanje da ne pominjem tako da je ovo cudno. Sva vrata su bila otvorena. Preletala sam stan kao kakva ptica zasijavsi kada sam videla neku poruku na stolu u dnevnom boravku. Pritrcala sam I otvorila kovertu pazljivo citajuci pismo. Ne opet!

Znam da ste svi razocarani sto nastavak ovoliko kasni ali nisam imala inspiracije za pisanje i jedva sam nekako uspela da zavrsim i ovo malo pa da objavim. Ali ruku na srce ni vi niste bas bii za pohvalu. Posle skoro 2 nedelje ima oko 50 pregleda i 13 komentara. Razocaravajuce. Ako ovako nastavite mozda i prekinem pricu. Pa nemam kome da je pisem. Sve vise vas odustaje od price i znam da je dosadna ali.... ipak je pisem. Iako vi nista ne shvatate za sada u ovoj prici su predvidjeni mnogi zapleti za koje vi niste ni svesni da postoje i mozda neki naizgled dobri likovi su u stvari losi. I evo, malo da vam zagolicam mastu da ne bi svi prestali da citaju. <3 

- Citajte, vote-ajte i komentarisite. Nastavak cu napisati sto je pre moguce ali ga necu objavljivati dok ne budem zadovoljna pregledima. 

Love ya