New life(+ Druga sezona)

Part 72(Part 10)

Ja: Recite doktore! – malo mi fali da ga zaskocim I stavim mu ruke na vrat ali bojim se da bi se onesvestila posle I najmanjeg pokreta pa ipak suzbijam tu zelju za skakanjem.

Doktor: Tesko je povredjen.. – govori sa okrenutom glavom I ponovo okolisa. Pa brate mili to sam I sama shvatila, nece biti na urgentnoj ako je polomio ruku I to je to.

Ja: Daa… - pokusavam da ga podstaknem da nastavi, da mi otkrije ali bojim se da to nije tako lako kao sto se cini

Doktor: Srce mu je slabo I mozda nece izdrzati.. – tiho I sa ozbiljnim izrazom lica mi govori a ja se gegam do zida I klizim do poda. Doktor mi prilazi kako bi mi pomogao ili sta vec a ja samo stavljam ruku ispred sebe dajuci mi do znanja da mi nije potrebna pomoc. Posle ovog saznanja potreban mi je samo jedan ostar noz. Ne usudjujem se ni da ponovim doktoreve reci u glavi iako mi u nekom zadnjem delu mozga igra cela recenica od malopre. Zivot tako nije fer, ako… ako I me I Niall napusti ubicu se, ne bi to izdrzala. Svakog koga zavolim vise od sebe nestane.. Ne sme Niall! Ne! Ne!

Hvatam se za glavu I cupam kosu. Zelim da me boli, zelim da patim.. Zelim Niall-a. Bol odjednom prestaje, bar ona od cupanja jer mi dve zene hvataju ruke I odvode me u neku sobu I smestaju me tu. Verovatno da se odmorim, ni ne sumnjaju da sam ja ovde zapravo pacijent, sto I nije tako lose. Bar se nece ustrucavati da mi kazu neke stvari ma koliko one bile lose I bolne za mene kao poslednja. Zar zivot nije bio dovoljno tezak za mene? Zar I Niall-ov zivot visi o koncu sada? Zbog mene. Da ga ja nisam zavolela mozda bi I dalje vodio svoj normalan zivot bezeci od Jade I Michaela. Kad sam vec kod njih… Sta se sa njima dogodilo? Niko mi nista nije rekao za njih.. Da li su preziveli ili su se izvukli? Hm.. jos bi mi samo oni falili ovde pa da mi sve bude kompletno. Sedam na krevet koji se nalazi u uglu sobe I pogled prebacujem na sat. 21:00. Umesto da sada sedim kuci I gledam neki film sa Niall-om ja sedim sama u bolnici moleci se da Niall prezivi. Nastavljam da pratim kazaljke kako se pomeraju u krug I te kazaljke me zapravo sve vise I vise uspavljuju, osamucuju. Sve mi se zamucuje. Soba nestaje, nema sata, kazaljki, stola ni bilo cega.. Cak ni kreveta. Lezim na travi, ako je to u stvari I trava. Snezno bele boje je ali ne moze se reci da je povrsinski sneg jer je toplo I sija sunce.. Zapravo, nema sunca ali nesto sija kao on. Oko mene je neko sarenoliko cvece I jedno veliko drvo koje se dize u visine od preko 5 metara. Cak ne mogu da pogodim ni vrstu drveta jer je svaki list za sebe.. Drugacijeg su oblika ali I nijanse. Ispred mene se stvaraju Niall I mama I tata. Ustajem sa trave I pocinjem da trcim ka njima ali kako ja brze trcim to su oni dalji. Sve vise I vise se odmicu I pocinju da blede dok ja trcim. Kada vidim da su nestali padam na travu I pocinjem da placem vristeci njihova imena.

Skacem I udaram u nesto tvrdo I onda shvatam da je ono sve bio san I da sam upravo pala na pod. O divno! I tako sam bila sva u ranama, jos mi je samo ovaj divan pad falio. Podizem se polako sa poda uz mucne bolove u svim delovima tela I vracam na krevet ali ovoga puta bez mogucnosti da zaspim. Skrecem pogled sa satu I vidim da je 8. 8? Pa sat se ne moze vratiti unazad.. Znaci da je 8 ujutru! Spavala sam 11 sati. O moj boze! Ponovo skacem sa kreveta I krecem ka prozoru kako bi se uverila da je dan a ne noc. Nazalost, jeste. Odmicem se od prozora I popravljam onaj mantil u kom sam I spavala I malo rascesljavam kosu prstima spremna da se ubacim u novi pohod saznavanja stanja Niall-a. Samo se bojim da saznanje nece biti nimalo lepo I blago za mene.

Izlecem iz sobe I trcim ka delu za urgentni dolazeci do Niall-ove sobe sva zadihana. Nisam trcala ni 10 sekundi a vec sam se umorila. Ko zna kakve su meni unutrasnje povrede. Jao meni! Sedam na klupu pored Niall-ove sobe cekajuci doktora da dodje da pogleda njegovo stanje sto se I dogadja posle nekih 10-ak minuta. Pozdravlja me uz cudan pogled I ulazi u sobu obavljajuci razne cudne stvari koje su verovatno neke analize. Posle par minuta izlazi I spreman da prodje pored mene ne obracajuci ni najmanju paznju na mene stajem ispred njega I prekrstam ruke. Sta je on mislio?

Doktor: Izvolite.. – uctivo mi se obraca iako mu verovatno nije do uctivosti I ljubaznosti.

Ja: Kako je danas? – odmah prelazim na stvar jer mi je I ljubaznosti I uctivosti nestalo, I to odavno

Doktor: Lose, veoma lose. – sa laznim tuznim izrazom mi govori dok rukom pokazuje ka vratima sobe

Ja: Sta mu je? – razrogacujem oci I unosim mu se u facu a doktor poskakuje kao da cu da ga ubijem

Doktor: Treba mu transplantacija srca. – govori mi tiho dok se polako odmice od mene a sedam na stolicu ali pogled zakljucan za doktora. Nek on zna da se nisam osamutila I da I dalje znam gde sam.

Ja: Sta?! – povisujem ton I malo mi fali da skocim ali znam das am malopre sela bas zbog malaksalosti koja je non-stop prisutna.

Doktor: Dobro ste culi. – sleze ramenima I ponovo krece da ode a ja mu ponovo preprecavam put

Ja: Ali imate odakle da mu transplantirate zar ne? – sa razrogacenim ocima I otvorenim ustima ga pitam dok neduzno trepcem a doktor prevrce ocima.

‘ Dosadila mu budala kao sto si ti. ‘

Ma samo si mi ti falio

Doktor: Nazalost nemam. – sada I doktor pravi tuznu facu shvatajuci koliko je nemocan u ovakvim trenucima.

Ja: Ali postoji nada da se spase? – sa nadom ga pitam a on nesigurno klima glavom. Ta mala nada d ace preziveti je za mene sve

Doktor: Ako se nadje donator. – govori smireno I odlazi ovoga puta skroz jer ga ne zaustavljam. Spasicu Niall-a. Moram! Sigurno u celoj SAD I ostalim drzavama postoji neko ko moze donirati srce, odnosno rodjak nekog coveka. Uvek mi je bilo nezamislivo da dam unutrasnje organe mojih dragih da nekome zatrebaju a sada vidim da je to nesto sto bi vecina trebala da radi. Covek je I tako mrtav, doktori ce otvoriti, izvaditi, zatvoriti I telo ce biti isto samo bez tog organa. A nekom coveku ce to znaciti zivot bas kao sada Niall-u. Ali.. ne misle mnogi kao ja, barem dok ne dodju u situaciju da nekome njima dragom ne treba neki organ. Ali ja cu naci pravog donatora, hocu, moram!

Izlecem iz bolnice I odlazim kuci brzo ulazeci na internet I siriti po svim drustvenim mrezama I sajtovima. Slala sam I radiu I televiziji.. Bolnicama sirom sveta. Sirom sveta je razglaseno da treba srce I brojevi telefona, sve! Samo jos da se neko javi I spase Niall-a. Ali I to ce se dogotiti!

- Ne znam koliko da se izvinjavam sto nisam postavila nastavak ranije ali mi se nije dalo da pisem i malo je falilo da ne pisem ni danas ali ruku na srce, ni vi niste bili za pohvalu. Jedan komentar za sedam dana.. Premalo! Sada necu govoriti da cu prekinuti jer necu jer mi je ostalo jos 2-3 nastavka mozda ni toliko do kraja i to je jedini razlog mog neprekidanja price. Inace.. 

- Nadam se da cete ovaj nastavak bolje prihvatiti i komentarisati jer sam na proslom bila razocarana i sad se spremam za VMA ako nadjem link pa ne zamerite na kratkom pisanju :p 

- Citajte, vote-ajte i komentarisite