New life(+ Druga sezona)

Part 35

Xx: Znaci nije ovde.. – onaj zaguseni glas je progovorio I skoro da sam mogla dag a vidim posto nas je delilo samo parce drveta. Mogla sam da ga zamislim. Izvijene obrve, crne oci, ispucale usne, naborano lice… Zamisljala sam ga kao sredovecnog coveka iako ne verujem da je, zasto bi Niall imao veze sa takvim covekom? A da, mozda se uvalio u nesto… Ko zna sta sve Niall muti, koliko bi zelela da to saznam ali… Ne znam hocu li preziveti a kamo lid a ispitujem nekoga kome cu dugovati zivot ako me ne pronadje ovaj covek.

Niall: Rekao sam ti. – osetim mu grubost u glasu ali I neku vrstu drhtavosti u glasu. Naravno da se plasi, ko zna kakav je ovaj covek I sta moze da uradi. Niall to bolje zna od mene pa se mozda s razlogom I boji.

Xx: Vraticu se. – vrata od ormana se zatvaraju I glasovi mi postaju sve tisi I tisi. Cujem razgovor slabo, skoro da nagadjam sta pricaju. Niall brani svoj ugled kod tog coveka dajuci mu do znanja da ja nisam kod njega I da nije izdao to nesto sto nisu pominjali ili ja nisam cula. Taj covek ga je jos napadao. A sad, da li sam ja to zamisljala da govore ili je ipak to stvarnost? Ipak sam ja daleko I iza hiljadu prepreka koju stvaraju komadi drveta. Sada bi mi posluzilo vampirsko culo sluha ali, nisam vampir pa nemam cemu da se nadam. Prepustena sam sreci I tome da ce me Niall pustiti odavde I da ce se sve zaboraviti, da cu nastaviti svoj zivot. Samo nada, ja zapravo ni ne znam koja je Niallova namera I sta on namerava sa mnom ali, ovo sto je do sada uradio je dobro. Sve izgleda kao da je ovo faza u mom begu.  Tako I treba da izgleda, valjda. Mozda bi me odmah pronasli das am otisla kuci. Nista mi nije jasno a misli se samo nagomilavaju. Kao das am otvorila knjigu koja ima million stranica I sad je ja citam a knjiga nosi naziv ‘ Sta ako… ‘ . Mislim da cu je jos dugo citati jer Nialla nema.

(…)

Otvaram oci  I srecem se sa nebesko plavim ocima I plavom kosom koja izgleda tako, neuredno? Izgleda da nije mnogo vremena trosio na sredjivanje kose. Cek, pa kako sam ja dospela ovde? U ovaj krevet? Bila sam u ostavi u ormanu. Mozda me je Niall izneo, jedino mi to I pada na pamet. Napolju je jako sunce I udara mi na oci tako da ruku stavljam na celo. Niall primecuje moju odbojnost ka suncevoj svetlosti koja je I previse jaka za.. sumrak? A ne, nije sumrak. Ouh, oci su mi odahnule. Niall je navukao zavese, tako da je soba vise zamracena sto mi I prija.  Ponovo dolazi do mene I seda na kraj kreveta, u pravcu mog struka.

Niall: Jesi li dobro? – oseti mu se neka vrsta zabrinutosti, pospanosti… ma nije bitno. Ne mogu da mu protumacim boju glasa, pokrete ociju, usana… sve mi izgleda pospano jer sam I sama takva. Nemam ja volje ni za sta.

Ja: Jesam. Koliko je sati? – pitam iako mogu da pretpostavim. Sigurno je jutro, mozda ima oko 11 sati.

Niall: Podne je. – podne?! Pa ja sam spavala preko 15 sati. Ijao! Ne secam se das am ikada  ovoliko spavala odjednom. Sigurno je iscrpljenost ucinila svoje. Nisam se ni odmorila od otmice I sad ponovo, opasnost. 15 sati spavanja ide na racun iscrpljenosti.

Ja: Podne?! – odlucujem da svoje misli prebacim u reci u nadi d ace mi nesto objasniti. Pa nije on toliko tajanstven, da mi ne otkrije kako sam spavala 15 sati. Stvarno imam glupave ideje. ‘ Shvatila si. ‘ glas mi se posle toliko vremena obraca sa facom koja odaje pocast, srecu. Kako on ume da iznervira ljude. A kad mi je trebao da mi oduzme vreme nije ga bilo. Glupavo stvorenje!

Niall: Da.. Sinoc sam te preneo na krevet. Zaspala si kao zaklana. – malo sam se zacrvenila na ovo da me je preneo na krevet a vec  se ludacki nasmejala na sledecoj recenici. Zaklana? Nekad ume da nasmeje coveka do suza.

Ja: Hahahha, zaklana? Jao Niall. – nasmejala sam se I pridigla se kako bi ga udarila u rame. Zelela sam da dokazem neku vrstu ljutnje ali uz ovaj smeh je to nemoguce. Ali, nisam ga udarila, okrznula malo. Vise sam mu se nabila u lice.