New life(+ Druga sezona)

Part 67( Part 5)

Kako su Jade I Michael sedeli ledjima okrenuti ka izlazu I nama, mi smo imali cast da vidimo bledo I uplaseno Anne-ino lice dok im je prilazila I ostvarivala neki kontakt a posle par trenutaka I sela preko puta njih. Kako je vreme prolazilo, Anne je postajala sve sigurnija I pricljivija tako da ih je sigurno ubedila u sta je zelela. Anne-ina uza specijalnost. Ne znam sta je uradila, ali je vreme prolazilo a Anne nije izlazila. Sedela je tamo I moglo bi se reci I da je uzivala. Jos bi samo falilo da im padne u sake I da zapravo I uradi ono sto sada glumi. Ali ne, ne bi ona to uradila.

Posle skoro sat vremena Anne izlazi iz kafica I mase Jade I Michaelu skrecuci u desno I upucujuci se ka meni I Niall-u. Odmah posle nje dolazi I Harry koji je bio strazar u slucaju da nesto krene po zlu, sto se srecom nije dogodilo.

Niall: Ii? – nestrpljivo pita Anne kada nam prilazi I smesta se na klupu pored mene

Anne: Nista. – iscrpljeno govori I baca glavu unazad kao da je ceo dan kopala a ne sedela I pijuckala kafu

Niall: Sta se desilo? – pomalo iznervirano ustaje I staje ispred Anne a ona ga gleda osamuceno… Ovo ce biti dug razgovor.

Anne: Poverovali su. – nevoljko govori a onda I ustaje I skace Harry-u u zagrljaj nakon cega se ljube I drze usne spojenim skoro minut.

Harry: Jesi li dobro? – sav zabrinut je pita a ona sa osmehom od uha do uha klima glavom I nastavlja da ga grli.

Ja: Hajdemo odavde, ne smemo dozvoliti da nas vide. – u meni odjednom proradjuje neka uplasenost I predostroznost pa brzo dizem Niall-a i guram sve unapred, sto dalje od ovog glupog kafica.

Niall: Jesi li sto posto sigurna da su poverovali? – Niall nastavlja da ispitkuje Anne dok ona minimalnu paznju posvecuje njegovom pitanju ali ipak dovoljno veliku da mu odgovori

Anne: Jesam Niall. Zakazali su drugi sastanak prekosutra. – brzo mu odgovara I onda nastavlja sa svojim predjasnjim poslom.. Buljenjem u Harry-a.

Harry: Gde ce mo sad? – odsutno pita dok pazljivo odmerava Anne I njene sicusne korake

Niall: Hocemo u nasu kucu? – skrece upitni pogled na mene a ja imam osecaj kao da se radi o zivotu I smrti.. Iako nema osnove za to.

Ja; Mozemo.. – slezem ramenima I smesim se iako u sebi osecam neki nemir, nepozvan, slucajan, grozan..

Iako do kuce ima podosta, ipak smo odlucili da idemo pesice I to zagrljeni Harry I Anne I Niall I ja, po mom misljenju izgledamo kao debili koji su pobegli iz ludnice ali vecina je preovladala pa sam morala da se uklopim. Ne znam u cemu je stvar sa momcima da oni uvek moraju da pokazu da imaju devojku I da je samo njihova. Mislim, I devojke zele da pokazu svoje jace polovine pred neki drustvom, pogotovo zenskim ali opet……. Da idemo 3 kilometra zagrljeni?! I to se gegamo kao pingvini po ledu, jos samo fali da se okliznemo o nesto I trosnemo o trotoar na ledja, bez velike sanse da se podignemo I nastavimo. Mozda bi bilo bolje da sam rekla da se vratimo u onu vikendicu ili kako god je nazvala, ne bi mogli da idemo pesice jer je previse daleko pa bi onda izbegla I ovo geganje ali kao sto rekoh, vecina pobedjuje pa bi tako bilo I da sam predlozila drugo mesto. U jednom trenutku vidim da svi malo poskakuju pa odlucujem da i ja uradim isto iako sam malo iza njih. I umesto da to ispadne neka fora ja skocim u blatnjavu baricu. Odkud blatnjava barica na trotoaru u Njujorku?! Uz krem pantalone, braon tufnice idu predobro pa sam sada stvarno izgledala kao da sam pobegla iz ludnice a svi ostali umesto da mi pruze neku podrsku oni pocese da se cepaju od smeha i cudi me da neko od prolaznika koji su nas gledali kao poslednje budale na svetu, nisu pozvali policiju da nas potrpa u pritvor jer smo verovatno nadrogirani. Ja skacem po baricama kao petogodisnje dete a ovi padaju od smeha i ne, nikako ne izgledamo kao nadrogirani.