New life(+ Druga sezona)

Part 44

Ukocila sam se. Sta da radim? Mislim da nije pravo vreme za ovo, nisam mu jos oprostila, nisam nacisto sa njim, ne znam pravu istinu… Bolje da ovo ostavimo za neki drugi put, ako bude bilo prilike.. Ali, kako da mu kazem? – Ne mogu sada to, nisam sigurna da li te volim. Hvala. - Ali imam I pravo na svoje misljenje poput – Nisam spremna, zao mi je. – a to cu I iskoristiti. Necu nista uraditi preko moje volje. Dobro, ne bi ovo bilo preko moje volje samo se mozak I razum ne bi slagali a srce bi igralo tango u telu. 

Ja: Niall… ja.. – kako da pocnem, zavrsim? Samo da shvati.. Nije valjda toliko mutav..

Niall: Razumem. Ne zelis to sa mnom, zar ne? – spustio je glavu I govorio tiho. Sta mu je? Da ne zeli da mu se bacim u zagrljaj zbog ovoga? Da kazem – Naravno da zelim, ajmo odmah - . Mora da zna I on granicu ali ipak ne smem da mu srusim snove, ili misli das am mu oprostila iako nisam nacisto sama sa sobom a kamo li sa njim. Moram nesto reci ali.. Sta?

Ja: Nije da ne zelim sa tobom… - spustila sam I ja glavu, huh, kako sad? Krenula sam, moram da zavrsim. Ne mogu ga ostaviti sa misli da zelim to sada a ne mogu ni da ne zelim sa njim uopste.. Tesko je, pretesko. – Ali ne zelim sada, nije vreme. Jos uvek. – podigla sam glavu I prstima obuhvatila njegovu glavu kako bi je uspravila, podigla, kako god to nazvala. Gledao me je ravno u oci sa svojim nebesko plavim ocima, imao je neku prodornost koju nisam vidjala, bar ne u ovolikoj meri. Blago se osmehnuo I poljubio me. Zatvorila sam oci I on me je prevrnuo pored sebe I lezali smo zagrljeni. – Ne znam da li bi… - stvarno ne znam, nije da ne zelim, zelim ali opet.. Ne znam da li se u toku noci moze nesto dogoditi. Sta ako.. Ne zelim ni da pomislim na to.

Niall: Ne mozemo da uradimo to ali mozemo da spavamo ovako. – pogledao me je a ja sam skrenula pogled. – Mozemo, zar ne? – okrenuo mi je glavu ka njemu I bukvalno me primorao da gledam u njegove oci, privlace moje, na neki cudan nacin.

Ja: Ne znam. Sta ako ti.. – nisam mogla da zavrsim, imam osecaj da bi ga to povredilo. Mislio bi da mu ne verujem ali ne mogu protiv svojih misli I principa, na neki nacin.

Niall: Necu, obecavam. – rekao je tiho, poverljivo. Zelim da mu verujem ali opet imam mnogo razloga da to ne uradim. Ali na kraju krajeva, jedan je zivot.

Ja: Oh u redu – Izdahnula sam a za mnom I Niall – Ali – podigla sam prst kao nekakva profeskorka iz 20. veka – Moram da se presvucem I ti moras da izadjes iz sobe. – pokazala sam rukom ka vratima I on se nasmejao I ustao sa kreveta. Dobro je sto slusa.

Niall: Gde ti je wc? – upitao je na vratima. Prisla sam mu I provirila glavu kroz vrata a onda ispruzila ruku.

Ja: Evo ta vrata ovde – pokazala sam rukom I zatvorila mu vrata ispred nosa, cula sam priguseni smeh ali sam ga ignorisala. Pidzama… pidzama.. Moram naci neku normalnu a ne one moje sa miki mausom I slicno. Otvorila sam orman I stavila glavu u njega, gledala sam u odecu I na gornjoj polici sam videla neku sivu trenerku I belu  majicu bez rukava. – Daj sta das – uzela sam I krenula da podignem majicu a onda su se vrata otvorila. – Nisam zavrsila! – prisla sam vratima I zalupila ih, mora da ima postovanja.

Niall: Quinn… - cula sam tih izdah kad sam zatvorila vrata. Sta cu mu ja, moram da se presvucem. Brzo sam skinula majicu I navukla novu a onda I zamenila farmerke za trenerku. Mislim da se nikada nisam brze obukla. Prilagodjavam se situaciji, sta drugo.  Prisla sam vratima I otvorila ih a zatim se sklonila sa njih. Za par sekundi ispred mene je stajao plavi decko u beloj majici na kratke rukave I crnim boksericama. Cekaj, boksericama?! Pa rekao je.. ‘ Pa nije go budalo!’ oo, neko nam je proradio I to u losem trenutku ali I jeste, nije go. Ne znaci da ce me silovati ako je u boksericama. Bar ima majicu gore. Gledala sam u njega I bila paralizovana. Nisam ni primetila kada se stvorio pored mene I povukao me na krevet. Legao je na sredinu I otkrio cebe sa sebe pokazivajuci mi gde da se smestim. Pa kao das am ja kod njega a ne on kod mene. Prisla sam mu I legla pored njega a on me je povukao na svoje grudi. Osecaj je bio savrsen ali opet sam imala osecaj da ovo nije ispravno. Ali nema veze, nije ovo nista previse samo spavamo u zagrljaju. To je ok za neke u ozbiljnoj vezi a mi cak I nismo u vezi, ne znam ni sta smo.  Mozda me je razum terao da se odmaknem od njega ali me je srce jos vise njemu priblizavalo, odlucila sam da slusam srce I prepustim mu se. Bez srca se ne moze ziveti a bez razuma moze.  Zaspala sam na njegovim grudima I to mi je bio najlepsi dozivljaj u poslednjih par godina.  

Osetim da se budim I das am svesna svega ali ne marim, oci su mi zatvorene I jos uvek pokusavam da zaspim. Ali na kraju ipak otvaram oci I pocinjem da ih trljam a onda I da se prisecam prosle noci. Auu.. mozda sam sanjala? Daj Boze da jesam, ne znam sta cu sad. Pogledala sam ka nocnom ormaricu I videla da neki telefon svetli. To nije moj, moj je znatno manji, skoro duplo. Ali ako nije moj… Niall! Nije bio san! Auu! Uzela sam telefon I pritisla zelenu tipku ali sam odlucila da nista ne govorim, zbog svoje sigurnosti. Ko zna ko je kad sakriva broj. Cula sam poznat glas ali nisam mogla da razaznam ciji je.

Xxx: Moras doci! Odmah! U opasnosti ste, oboje!

Ja: Sta?!

Xxx: Izvini ja.. Mislila sam da si Niall. – znam ko je ovo.. Ne moguce!

-Nisam imala interneta pa nisam mogla da vam napisem nastavak. Ovo sam pisala veceras i mislim da nije ispalo toliko kratko, ima preko 1000 reci. Ako sve bude kako zelim sutra ili eventualno prekosutra ce biti neki duzi nastavak da se oduzim za sve ovo. Nadam se da se secate price i da ima onih koji je citaju <3

- Vidim da ima oko 10 vote na svakom nastavku a 2-3 komentara. Znacilo bi mi kada bi napisali sta mislite o prici, javili se da citate.. Ne znam ni ko cita. Vec sam pominjala i opet cu: Najvazniji su mi komentari jer tu govorite sta mislite o prici a njih bas i nema <3 :* 

- Preskocite greske, znam da sam gresila <3 :**