𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•5•

👆 Jedna od mojih najdražih pesama 😍💙 👆

"A da ipak sačekaš kraj poluvremena?", Kiril pokuša da me odgovori, na šta samo odmahnem glavom.

"Šta ću postići tim? Ovo je jedan od onih dana kad ne može ništa da uradi, a ja takve ne planiram da držim u igri.", nije bitno što vodimo, kad smo upropastili desetak šansi.

"Jesi spreman?", priđem Smolovu, koji stoji pored aut linije i strpljivo čeka svoju šansu.

"Rođen spreman.", osmehnem se zbog te samouverenosti, pa i zvanično obavestim pomoćnog sudiju da izvršavamo izmenu. Eder, koji je danas kao pao s kruške, napusti teren i nezadovoljno prođe pored mene, očito ljut zbog izmene. Još kad bi mene bilo briga.

Umesto njega, na teren uđe naša nova devetka. Svesna sam da bi mi Korotkov mogao držati predavanje što njegovo pojačanje nije bilo u startnoj postavi, ali želela sam da vidim kako će reagovati u takvoj situaciji. Bio je to još jedan test, koji je uspešno prošao.

"Ne znam je li ti ovo bila namera od početka, ali imaš poprilično ljutog napadača na klupi. Možda je ipak trebalo da mu daš šansu do kraja poluvremena.", Kiril me posmatra zabrinuto, strahujući da sam napravila pogrešan potez.

"Onda je odlična stvar što me zapravo nije briga. Ne mogu sebi da dopustim da na terenu držim lika od kojeg nemam apsolutno nikakve koristi. Ну давай, što nemam koristi, to i nekako, nego što mi pravi štetu. Izmašio je toliko šansi, da bi najverovatnije odmah trebalo da ga pošaljem na snimanje glave. Jedino ga potres mozga trenutno može opravdati."

Nije problem u šansama, svako može imati loš dan. To je normalno. Problem je u tome što ne želim da trpim ovakvo ponašanje. Možda i nisam dobar trener, ali sam im svejedno još uvek trener i očekujem njihovo poštovanje.

"Razumem i slažem se, ali bih voleo da ne ulaziš u bespotrebne sukobe. Ne treba nam nezadovoljan fudbaler u timu, kad još uvek pokušavaš da uđeš u štos.", jedino što je ovim postigao je da mi digne pritisak.

"Volim te, Kiril, ali ne treba mi tvoja briga. Ako će mi drugi određivati postavu, onda sam spremna odmah da napustim klupu.", pođe da mi odgovori, ali ga prekine gol, koji je Smolov upravo postigao.

"Znam šta radim.", namignem mu, pa vratim pogled na momke, koji proslavljaju. 

Vodimo sa dva gola prednosti, a tek je kraj prvog poluvremena. Strahovala sam da bi nam Jonov mogao stvoriti probleme u odbrani, ali se Ćorluka i Kverkvelija zasad drže odlično. I blizanci su poprilično razigrani od početka utakmice, no tek sad imaju koga da proigraju u napadu.

Čim sudija zviždukom označi kraj poluvremena, krenem za momcima u svlačionicu.

"Anton, molim te, malo više lopti u prostor. Sad imaš kome.", nasmeje se, jer je skapirao na šta sam aludirala.

"Dmitrij, volela bih da se češće vraćaš u odbranu u drugom poluvremenu. Momci su odradili odličan posao na tom polju, ali tek će sad početi s pokušajima da nam probiju odbranu. Prvih deset minuta su ključni.", svaki put mi je sve lakše da im se obraćam.

"A ja?", zaustavim pogled na tim smeđim očima, pa se iskreno nasmejem.

"Ti da daš još jedan gol. Можно так?", upitam, a zauzvrat dobijem klimanje glavom i blistav osmeh.