𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•62•

👆🏼 Ljubav na prvo slušanje 😍💙 👆🏼

"Čekaj, ozbiljna si?", čujem Kirilov zbunjeni glas, s druge strane telefonske veze. To je bila i moja reakcija kad su mi u Italiji postavili dijagnozu.

"Mrtva ozbiljna. U pitanju je samo neki obični nerv, što Feđin prijatelj rešava rutinski. Ne mogu da verujem da ću od juna napokon moći normalno da funkcionišem, bez svih ovih lekova."

Toliko dugo živim na njima da ne mogu da se setim kako izgleda normalan život. Do juna naravno moram da se strpim, ali nije to ni tako daleko. Kao da mi, nakon ovolikih meseci u bolovima, još jedan mesec znači nešto.

"Otići ćeš Vasiljevu?", upita, a ja odmah odbijem tu pomisao, jer je ideja veoma loša. Nisam sigurna da bi mi živci izdržali tu posetu.

"Nema šanse. Još samo ta operacija da prođe i da više nikad ne vidim bolnicu.", tome se najviše radujem. Tokom poslednje dve godine sam provela previše vremena u spomenutim ustanovama, dovoljno za ceo život.

"Kako je Avrora?", nesigurno pitam, jer nisam sigurna kako će tačno reagovati. Znam da mu nije nimalo lako. Proprati moje pitanje uzdahom, što mi to i potvrđuje.

"Obzirom na njeno stanje - dobro. U odnosu na Avroru, kakvu ti znaš - veoma loše. Svestan sam da ću se sasvim slomiti, kad je više ne bude, ali ovo je samo patnja za nju.", nisam navikla da ga slušam ovakvog. Kiril je uvek bio onaj nasmejaniji i pozitivniji od nas dvoje i često se činilo kao da nema nikakvih briga. Čuti ga ovako slomljenog i meni slama srce.

"Doći ću posle Dinama, obećavam.", želim da budem uz njega. Kroz sva sranja, koja su me u životu zadesila, on je bio tu za mene. 

"Ne moraš da se mučiš, Ala.", ne mogu da verujem da zaista misli kako mi je to mučenje. Da imam bilo koga da me odmeni na čelu tima, sve vreme bih bila u Vladimiru s njim. Dvadeset godina smo najbolji prijatelji i ovo je najmanje što za njega mogu da učinim.

"Ne lupaj, Kiril, već sam sve isplanirala. Istina, već sutradan ću morati nazad za Moskvu, zbog posla, ali bolje i jedan dan, nego nijedan."

Moraću da promenim termine treninzima, no momci će se svakako obradovati malo dužem spavanju. Ne zna se samo ko se od nas više raduje kraju sezone.

"Kako su momci? Блин, mislio sam da ovo nikad neću reći, ali nedostaju mi.", nasmejem se, odavno svesna da je nemoguće ne vezati se za njih. Nova dijagnoza mi je pored olakšanja što neću završiti u kolicima, donela i sreću, jer neću morati da se oprostim od svog tima.

"Ludi kao i uvek. Pre par dana su me ponovo pitali za tebe.", i ne volim što moram da izmišljam kojekakve razloge, no nije na meni da im kažem istinu.

"Pozdravi ih i prenesi im da se nadam kako ću se uskoro vratiti.", oboje znamo šta to znači. Nisam mislila da ću razumeti takav stav, ali razumem. Užasno je teško gledati kako se nečiji život iz dana u dan gasi, naročito kad ti je ta osoba toliko važna.

Kratko se pozdravimo i prekinemo poziv, jer se kod mene oglasi zvono na vratima. Osmehnem se kad pred vratima zateknem Feđu.

Sve od povratka u Moskvu, viđali smo se jedino na treninzima. Dao mi je vremena da svarim novu informaciju, na čemu sam mu veoma zahvalna. Malo samoće mi je bilo preko potrebno.

Telefon ponovo zazvoni, prekinuvši naš poljubac. Nasmeje se, jer je to polako postala tradicija, dok ja žurim ka telefonu. Od jutros sam baš popularna.

Javim se, ne obrativši pažnju na ime na ekranu, pa uzdahnem kad začujem Marinin glas. Блядь, Kiril.

"Zašto ja od Kirila moram da čujem da si bila kod doktora?", tačno sam znala. Tračara joj uvek sve prenese.

"Zato što nije naročito važno.", za nju nije, pošto ne zna da sam dva meseca verovala u to da ću ostati invalid. Svaki put kad pomislim na to, dođe mi da ubijem Vasiljeva, zbog traume koju sam doživela.

"Kako nije, Ala? Išla si čak do Rima zbog pregleda, koji nije važan? Šta su ti rekli?", pokušavam da se skoncentrišem na nju, ali mi je pogled zalepljen za Feđu, koji me s osmehom posmatra. Znam da sam ga svaki dan viđala na terenu, ali ipak mi je nedostajao.

"Je l' možemo o tome kasnije? Usred sam nekih obaveza.", moj izgovor ga nasmeje, što pretpostavljam mami nije promaklo.

"Ako je zet u pitanju, nije problem. Pozdravi ga i reci mu da očekujem unuke.", crvena sam kao rak, jer ona i definitivno nije normalna. Kakvi su je unuci samo sad spopali? Ponaša se kao da smo godinama zajedno, što mi je neshvatljivo.

"Пока.", prekinem poziv, pošto mi je već dovoljno neprijatno. No, naravno da moje crvenilo ne može da prođe nezapaženo. Kad bi išta moglo da prođe nezapaženo pored njega?

"Šta je sad odvalila?", pita kroz smeh, dok me privlači u zagrljaj. Osećaj njegovog toplog tela oko mog mi je jedan od omiljenih.

"Ну, pusti je, priča gluposti. Povremeno se plašim da je prolupala.", crvenilo me još uvek ne napušta. Odakle joj samo takve ideje?

"Zar među nama ima tajni?", sve njega interesuje. Marina mu je posebno interesantna, jer je bukvalno oduševljena njim. Ja s druge strane, zbog naše specifične situacije, još uvek nisam upoznala njegove i nisam sigurna ni koliko to želim. Sama pomisao na to mi izaziva tremu.

"Rekla je da očekuje unuke, zadovoljan?", mislim da nikad više nisam želela da propadnem u zemlju, nego sad. Zbog Marine to često poželim.

"Unuke?", smeje se, radi čega je meni sve neprijatnije. Nikad nismo pričali na tu temu, jer je za to još uvek rano.

"Mogla si joj reći da vredno radimo na tome.", pogledam ga u blagom šoku, jer takav odgovor definitivno nisam očekivala. Primeti kako ga posmatram, što kod njega izazove samo još veći osmeh.

"Razmišljao si o deci?", priznajem, zbunjena sam. Mislim, znam da je rekao kako želi budućnost sa mnom, ali nisam mislila da je već razmišljao o klincima.

"Imam trideset i jednu, Ala, naravno da sam razmišljao o deci.", posmatra me uz blag osmeh, a ja sam nema. Zatekao me ovim.

Nežno spusti dlan na moj obraz, terajući me da ga pogledam. Spusti nežan poljubac na moje čelo, pa se malo odvoji od mene, kako bi me pogledao.

"Rekao sam ti, ljubavi, želim porodicu s tobom. I nije bitno da li će nam za to biti potrebno pola godine, godinu ili pak pet godina, jer će se svakako jednom dogoditi."

Nadam se da ste Božić dočekali u krugu najvoljenijih ljudi 💙 Meni je to bila jedina želja ove godine 🙈

U nedelju je tri godine otkako se družimo 😯 Ne verujem koliko brzo je proletelo 😅 Zaista mi je žao što ove godine nisam uspela apsolutno ništa da spremim za godišnjicu 😐🥺 Nadam se da mi opraštate 🙈💙