𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•53•

"Ako bih mogla da znam o čemu je reč.", zbunjeno posmatram Adriana, još uvek u sebi strahujući zbog razloga ovog iznenadnog skupa. Da zna za Feđu i mene, ne verujem da bi okupio ceo tim povodom toga.

"Naravno, Ala, ti sve možeš.", smeška mi se i to mi po prvi put ne smeta. Ako i dalje flertuje sa mnom, to onda znači da ne zna za našu vezu.

"Organizovao sam susret s navijačima."

"Kakav susret?", posmatram ga širom raširenih očiju, jer mi ništa nije jasno. Sutra imamo važnu utakmicu, к чёрту.

"Imaće priliku da vam postavljaju pitanja i da vas na taj način bolje upoznaju.", objašnjava mi, sav ponosan na sebe, a meni dođe da se lupim po čelu. Takva okupljanja se održavaju pred početak nove sezone, a ne usred, dan pred utakmicu decenije.

Bolje bi bilo da je nastavio da ne dolazi na posao.

"Ali, gospodine, moji momci moraju da odmaraju danas. Sutrašnja utakmica sa Sitijem nam je veoma bitna.", pokušavam da mu objasnim, ali džaba.

"Adrian, Ala - bez persiranja, пожалуйста.", naravno da je samo taj deo čuo. Bilo bi svetsko čudo da me saslušao do kraja.

"Moji momci nisu raspoloženi da odgovaraju na neka glupa pitanja, dan pred utakmicu života.", sad se već mrštim, jer me u suprotnom ne doživljava ni najmanje ozbiljno.

"Neće samo oni odgovarati. I ti ćeš.", ponovo izignoriše sve što sam mu rekla. Posmatram ga bledo, jer nisam očekivala ovakav razvoj događaja. Godinama izbegavam novinare i njihove intervjue, s razlogom.

Znam koja će mi pitanja postaviti.

Ne shvatam je l' pokušava da me kazni za to što ga izbegavam ili je jedostavno toliko glup da ne kapira kako ovo nema nikakvog smisla.

No svesna sam da moja nagovaranja, da se ovo odloži, ne vode nikuda. Jednostavnije je prosto prihvatiti situaciju i pobrinuti se da se ubuduće ne pronađemo u nekoj sličnoj.

"Molim Vas da mi ubuduće ovakve stvari najavljujete ranije. Momci su već isplanirali ostatak dana s porodicom i smatram da bi, kao klub, to trebalo da poštujemo."

Prva sam ja imala savršen plan za ostatak dana sa Feđom. Filmski maraton uz dostavu iz njegovog omiljenog restorana. A umesto toga sam morala da dojurim na stadion.

I uz to da priznam Marini da smo zajedno. To je tek bilo sramotno.

Ni ovaj put ne obrati pažnju na ono što mu govorim, već se, uz izvinjenje, izgubi za Arkadijem. Prevrnem očima, pa krenem ka svlačionici, gde su se momci okupili.

"Ovaj čovek je lud.", prokomentarišem s vrata, a oni odmah skoče ka meni.

"Zašto nas je dovukao ovamo?", Anton upita, na šta, kao odgovor, dobije uzdah.

"Gospodin je organizovao susret s navijačima. Sad će lepo da nas posednu pred njih, a oni će da ispaljuju pitanja, koja ih interesuju."

Prosto ludim, jer smo nemoćni da išta promenimo. I da se požalimo zbog ovoga, svejedno će biti kako on kaže.

Momci se zgledaju, očito i sami šokirani zbog situacije.

"Je l' on zaboravio da mi sutra imamo utakmicu?", Aleksej odmah upita, pa se i ostali ponovo okrenu ka meni.

"Rekla sam mu, ali me uopšte ne sluša. Sve što kažem mu na jedno uvo uđe, a na drugo izađe, izgleda.", vidim da se mršte i priznajem, razumem ih. I ja bih bila besna na njihovom mestu. Iovako sam besna.

"On je idiot!", Dmitri uzvikne, a ja ga, iako se u potpunosti slažem s datom konstatacijom, ućutkam. Samo mi još fali da ga čuje.

"Kakav nam je plan?", Anton me posmatra, s nadom da imam neko rešenje.