𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•70•

"Hvala Vam, ali ne mogu da potpišem."

Nikad nisam ni pomislila da bih mogla biti srećna, dok ovo govorim.

"Ali zašto, Ala? Ako je stvar u plati, nije problem, cifra se može promeniti.", kao da bi mi novac ikad bio problem. Vodila bih ovaj tim i besplatno da treba.

"Trudna sam.", te dve reči se spuste niz jezik tako prirodno, kao da su jedva čekale da ih upotrebim.

Primetim blagi šok na Adrianovom licu, no osmeh na mom nikad nije bio veći. Uvek sam smatrala da je fudbal jedino što mi je potrebno za sreću, a ljubavi i porodice sam se odricala, ubeđena da mogu i bez toga. Sve dok se nije pojavio Feđa i pokazao mi da grešim.

Kroz glavu mi prođe Pjer, koji mi je istu stvar rekao veče pre mog povratka sa Kariba. Sve drugo postaje nevažno, kad pronađeš onog, ko ti je suđen. Ja sam meni suđenog pronašla.

"Čestitam.", nekako smušeno to uradi, ali da budem iskrena, nije me ni briga. Ja sam srećnija nego što sam ikad bila. Ništa mi to ne može pokvariti.

"Hvala Vam. Naravno, volela bih da, ako mi dopustite, završim sezonu s momcima. Još tu jednu poslednju utakmicu protiv Zenita da se oprostim od momaka.", molim ga pogledom da mi dopusti da s momcima uzmem još jedan trofej. Želim da završim ono što sam započela i to sa stilom.

"Naravno, Ala, nije nikakav problem. Malo si me zatekla ovim. Očekivao sam da ćemo postići dogovor za naredne četiri sezone, a sad vidim da ću morati da tražim novog trenera. Da nemaš neki predlog?"

Osmehnem se, jer zapravo imam jedan predlog. Nisam mislila da će me pitati za mišljenje, ali drago mi je da jeste.

"Mislim da bi Vam Kiril bio odličan izbor. Prošao je sa mnom veći deo sezone, s momcima ima odličan odnos i neće mu trebati dugo da se snađe na novoj poziciji."

Kiril uvek ima stav kao da mu fudbal i klub nisu ni najmanje bitni, ali znam da je to samo gluma. Vezao se za momke i uverena sam da bi mu teško palo razdvajanje. Naročito, jer već proživljava jedno razdvajanje.

"Ako ti tako kažeš. Kad poželiš da se vratiš, klupa te čeka.", da mi obećanje, koje mi mnogo znači, mada znam da se nikad neću vratiti. Ceo svoj život sam davala celu sebe i sve što imam fudbalu i ovom klubu, no sad mi je nešto drugo preče. Sad želim da se dam Feđi i ovom malom čudu, koje će nas zauvek povezati.

"Hvala Vam na tako velikodušnoj ponudi. Veoma to cenim."

Imala sam sezonu, kakvu mnogi godinama sanjaju, i sad je vreme da se oprostim od fudbala. Istina, sve se desilo neočekivano, ali rekla bih da se, nakon prvobitnog šoka i straha, odlično nosim s novonastalom situacijom.

"Sad bih volela da razgovaram s momcima. Mislim da je ipak red da vesti čuju od mene.", jedva sam ih okupila na terenu danas. Nikome nije bilo jasno zašto ih zovem, kad im je odmor već počeo.

"Naravno, Ala. To su tvoji momci.", izgovori uz osmeh, aludirajući na jedan od naših razgovara. Uz smeh napustim njegovu kancelariju i krenem ka terenu, na kom me momci već čekaju.

"Доброе утро! Как настроение?", uz osmeh stanem ispred njih, a odgovori, koje dobijem, zvuče poprilično umorno.

"Zašto smo morali da dođemo na stadion ovako rano?", Aleksej kuka, pa pomislim kako će mi to nedostajati. Sve s njima će mi nedostajati.

"Zato što imam jednu bitnu informaciju za vas."

Pažnju mi privuče Feđin osmeh, koji nikad nije bio lepši. Otkako sam mu priznala da želim porodicu s njim, osmeh ga ne napušta. U jednom trenutku sam se možda i uplašila svega ovoga, ali njegova reakcija je bila dovoljna da se smirim. Biće sjajan otac, u to uopšte ne sumnjam.

"Liga počinje ranije? Pa da li je taj savez normalan?", smejem se Aleksejevoj pretpostavci, pa blago odmahnem glavnom.

"Superkup će nam biti poslednja zajednička utakmica. Želela sam da to čujete od mene, a ne od uprave kluba, zato ste tu.", priznajem, osećam tugu zbog toga što je mojoj trenerskoj karijeri došao kraj. Navikla sam da sam svakodnevno s njima i da prolazim s njima kroz sve gluposti i probleme. Biće mi čudno bez njih.

"Ubiću ga!", Aleksej procedi kroz zube, pa krene ka ulazu u zgradu, verovatno misleći da je Adrian nešto kriv.

"Эй, остановись!", srce mi je puno zbog ovakve njegove reakcije.

"Nije klub ništa kriv. Zapravo, dali su mi odličnu ponudu, koju bih rado prihvatila da mogu. No, ne mogu.", sprečim ga da bane Adrianu u kancelariju, jer će samo sebi napraviti veći problem.

"Što ne možeš?", Anton me ozbiljno posmatra, a ja se stidljivo nasmešim, dok u glavi tražim prave reči da im objasnim.

"Ja sam kriv.", Feđa obmota ruku oko mog struka, napokon im stavivši do znanja da smo zajedno. Predugo smo to morali da krijemo.

"Trudna sam.", uspem da izgovorim, pre nego što se momci sjure ka meni, kako bi me izgrlili.

"Эй, эй, ugušićete mi devojku.", nasmejem se Feđinom ozbiljnom tonu, koji kao i uvek poslušaju. Pravi kapiten, nema šta.

"Smo zabija i van terena.", Aleksej prokomentariše, na šta se sva zacrvenim. Zakuka, kad Feđina pesnica završi na njegovom ramenu.

"Tačno sam znao da ste zajedno. Vajb među vama se dosta promenio poslednjih meseci.", Anton nas zadovoljno posmatra,na šta završim u snažnom zagrljaju. Kao da je jedva čekao da može da me zagrli pred momcima.

"A šta ćemo mi bez tebe?", Dima me tužno upita, a meni se oči već pune suzama. Previše sam emotivna u poslednje vreme.

"Ako me Adrian posluša, Kiril će vam biti novi trener, tako da verujem da ćete se lako snaći. Pravo je pitanje - šta ću ja bez vas? "

Ako već nekome i moram da ih prepustim, onda bi to definitivno bio moj najbolji prijatelj. Svaka druga varijanta bi mi pala mnogo teže.

"Znači, još samo jedna tekma?", Ljošin ton me skoro pa rasplače. Što je najgore, nisu ovo hormoni, samo iskrene emocije.

"Još jedna - poslednja. Da po poslednji put dobijemo Zenit, pa da s mirom odem u penziju.", smešim se, iako bih u neku ruku plakala. Sve je ovo bilo mnogo lakše i bezbolnije u mojoj glavi.

"Ti si, Ala, poseban slučaj, je l' znaš? S dvadeset i sedam godina u penziju. Mislim da bi mogla da uđeš u Ginisovu knjigu rekorda.", Ljoša prebaci sve na šalu, iako mu je pogled još uvek tužan.

"A niko ne komentariše to kako nam kapiten ima dobar ukus.", Anton se ubaci, usmerivši svu pažnju na Feđu, koji se zadovoljno smeši.

"Priznajem, imao sam dosta sreće."

Pogledam ga na par trenutaka, pa pomislim kako sam zapravo ja ta, koja je imala sreće. Mnogo sreće.

Mišljenja? 💙