𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•23•

"Otkud tolika ljubav prema fudbalu?", posmatra me, očito veoma zainteresovan za razloge iz kojih sam odabrala ovakvu karijeru.

"To je zapravo tatina krivica. Prvi put me odveo na stadion kad sam imala dve godine. Naravno, ne sećam se toga, jer sam bila isuviše mala, ali sam uverena da je to momenat u kom sam se zaljubila. Tako da, bez sumnje se može reći da mi je fudbal prva ljubav."

Nemoguće je skinuti osmeh s mog lica, kad god počnem da govorim o svom detinjstvu. Daleko od toga da je vreme u kom sam odrastala bilo bajno, ali sve moje uspomene na taj period su divne. I istina, nismo imali novca, koliko danas, ali su moji roditelji svejedno davali sve od sebe da mi nikad ništa ne zafali.

Bila su to srećna vremena, dok smo još uvek svi bili na okupu.

"A koja je druga, ako sme da se zna?", upita uz osmeh, kao da očekuje da mu sad ispričam priču o nekom dečaku iz vrtića, koji mi se sviđao. Verovatno bi to bilo normalno, ali ništa u vezi mene nije baš normalno.

"Lokomotiv. I kapiram kako to zvuči, ali ja to zaista smatram svojom drugom ljubavlju. Od svoje šeste godine sam deo kluba i veoma sam ponosna na to što nikad nisam otišla negde drugo."

Bilo je ponuda, nije da nije, ali nisam bila spremna da prihvatim ijednu od njih. Moja veza s klubom je toliko jaka, jer je smatram i jedinom preostalom vezom s tatom. To je bio njegov omiljeni klub, za koji je bio vezan od detinjstva, i baš iz tog razloga nikad ne bih mogla da odem.

"Istina, očekivao sam nekog plavookog Senju ili pak nekog Feđu sa očima boje čokolade, ali daleko od toga da sam razočaran. I veruj mi, razumem ljubav prema klubu, jer sam i sam veliki navijač.", usne su mu razvučene u ogroman osmeh, a ni ja nisam ništa bolja.

"Prva utakmica, koju pamtiš?", uzvratim mu pitanjem, na koje me, zaista zanima, kako će odgovoriti. Zahvaljujući Kirilovom istraživanju, znam da smo isto godište, što znači da smo odrastali u istom periodu uz isti tim.

"Utakmica sa Laciom, definitivno. Imao sam samo pet godina, ali je se i danas vrlo dobro sećam. Istina, ne znam koliko je do utakmice uživo, a koliko do svih onih repriza.", iskreno se nasmejem, jer je i meni to jedna od prvih, koje pamtim.

"Još uvek pamtim ulazak Loskova i ono odlično drugo poluvreme, koje je odigrao.", jedno vreme mi je bio omiljeni igrač. Mada realno mislim da je svima jedno vreme bio omiljeni.

"Omiljeni fudbaler?", sad on meni postavi pitanje, na šta uzdahnem, jer ovaj put zaista nisam sigurna oko odgovora.

"U detinjstvu, rekla bih upravo Loskov. Ali ako bih morala da biram ko je najviše uticao na moju karijeru i ko mi je, da kažemo, bio uzor, to bi onda bez sumnje bio Smolov.", budem sasvim iskrena, i sama razmišljajući o onome što sam rekla.

Svesna sam da je stariji od mene samo četiri godine i da je to možda malo da bi mi bio uzor, ali rekla bih da sam se upravo zbog toga i ugledala na njega. Lakše mi je bilo da se poistovetim s nekim, ko je samo par godina ranije, prolazio kroz isto što i ja, nego sa onima, koji su već bili na vrhuncu karijere ili pred kraj iste.

"Au, znači tebi treba da zahvalim što napokon mogu da ga gledam u omiljenom dresu.", ne krije svoje oduševljenje, što me po ko zna koji put danas nasmeje.

"Zapravo ne, ja nemam nikakve veze s tim. Kad je reč o transferima, mene tu niko ništa ne pita.", osmehnem se, iako naravno ne mogu biti srećna zbog toga.

"Trebalo bi da te pitaju. Imaš neosporan talenat.", komplimenti mi nikad nisu zvučali lepše.

"Pravo pitanje je - kako si ti završio u ugostiteljskim vodama, kad si toliko zainteresovan za fudbal?", prebacim fokus sa svog na njegov život. Kiril mi je većinu zanimljivosti već ispričao, ali to ne znači da ne želim da čujem Maksima kako priča o sebi i svom životu.

"I kod mene je u pitanju uticaj porodice. Odrastao sam u Sočiju, gde su moji imali restorančić na plaži, u kom sam obožavao da provodim vreme. Svako leto sam im, kad ne bi bilo škole, pomagao u restoranu, pa je bilo sasvim jasno šta ću odabrati kad je došlo vreme za fakultet. Ne krijem, roditelji su mi nakon fakulteta dosta pomogli, inače teško da bih mogao da otvorim svoj lokal."

Kao i ja, i on o svom detinjstvu i roditeljima priča uz osmeh. Rekla bih da imamo mnogo više zajedničkog, nego što bi se dalo pomisliti na prvu.

"Obzirom koliko dugo živim u tom kraju, sećam se i lokala, koji je tu bio pre. Zbog blizine stadiona, ceo kafić je bio posvećen Lokomotivu i fudbalu i odmah ću priznati, bila sam stalna mušterija. Mislim da je to razlog što imam negativan stav prema Fortepjanu, no čak i ja moram da priznam da je mesto genijalno.", priznam uz osmeh, iako je sinoć imao priliku da shvati kako klubovi baš i nisu moj stil.

"A ti si rođena u Moskvi ili?"

"Jesam, ceo život sam u Moskvi. Ali ne brini, nisam jedna od onih Moskovljana, koji ne podnose doseljenike.", našalim se, jer znam kakve glasine kruže o rođenim Moskovljanima. To što se rodiš u nekom mestu, ne znači da moraš u njemu da ostaneš ceo život, a još manje da moraš da ga voliš.

Moja mama je, na primer, iz Jaroslava, ali ne bih rekla da voli to mesto, koliko i Moskvu. No, nakon što je tata preminuo, za nju je prosto bilo previše da ostane ovde, pa se vratila nazad u Jaroslav. Ja s druge strane nisam želela da odem iz Moskve. 

Nikad nisam bežala od bola.

"Znaš, Ala, imao sam par prilika da budem u društvu fudbalera, ali nikad nisam ovoliko uživao. Takođe si drugačija i od svih devojaka, s kojima sam dosad imao kontakta. Naravno, ne poznajem te dovoljno dugo i ima još mnogo toga što tek treba da naučim o tebi, ali ne mogu da krijem koliko sam očaran tobom." 

Ta dva oka boje mora ne skidaju se s mene, dok ja zubima nervozno zarobim donju usnu. Tik, koji se pojavi, kad god se unervozim.

"Da budem u potpunosti iskrena, nisam očekivala da će mi biti ovako lepo. Jako dugo nisam bila na sastanku i nisam bila baš sigurna kako će ovo proći, ali moram priznati da si me ostavio bez teksta. Volela bih bolje da te upoznam."

Molim se Bogu da trenutno nisam crvena kao rak. Poslednju, da kažemo, vezu sam imala pre tri godine. Sve od tad u mom životu nije bilo muškaraca. No ovaj preda mnom deluje kao san snova.

Da li sam zaista pronašla materijal za Marininog zeta?

Kakva pobeda, ljudi moji 😍 Povlačim sve što sam ikad rekla o Sergeju zbog ovoga 😅🙈 I možda rezultat i promašene šanse to ne pokazuju, ali meni se zaista dopala naša igra, nakon veoma dugog vremenskog perioda 😂 Vaša mišljenja? 💙

Kako vam se čini Maksim? 💙 Meni je neverovatno sladak 😅🙈