𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•25•

👆 Ne postoje reči, kojima bih ja mogla opisati koliko volim ovog čoveka 😍 Nije imao u planu da objavi ovu pesmu, jer nije smatrao da je dovoljno dobra, ali je objavio kratak video od trideset sekundi čisto da obraduje fanove 🙈 Jedna devojka je snimila cover, koji mu se veoma dopao i koji ga je na kraju inspirisao da završi pesmu, iskoristivši i njen snimak 🙈 Ne znam mnogo ljudi, koji bi uradili takvo nešto 🙈💙 👆

"Zaista nisi morao da se mučiš.", insistirao je da i ovaj put on dođe po mene.

Kad to Kiril radi, obično započnem dramu, jer se zbog toga osećam kao još veći invalid. No, kad to uradi Maksim, onda mi je samo slatko. Naravno, to što ne zna ništa o mom kolenu ima određeni uticaj na to.

"Nije mi mučenje. Što pre mogu da te vidim, to bolje.", ne izdržim da se ne nasmejem. Pomisliće da se drogiram koliko se često smejem kad sam s njim.

Džentlmenski mi otvori vrata svog automobila, što kod mene samo nacrta još veći osmeh.

"Ne prestaješ da me oduševljavaš.", pogledam ga na par trenutaka, dovoljno da vidim kako se i sam smeši.

Smestim se na suvozačko sedište, spremna za naš peti sastanak, o kom mi nije rekao ni reči. Isuviše voli iznenađenja.

"Ozbiljno mi nećeš reći o čemu je reč?", upitam, nakon što pokrene automobil i napusti parking stadiona. Štaviše nije mi dopustio ni da odem do stana i presvučem se, već je insistirao da me pokupi odmah nakon treninga.

"Ni reči.", osmeh mu krasi lice, dok uživa u mojoj nestrpljivosti. Svaki od prethodnih sastanaka je bio savršen, što mi govori da treba da se opustim i pustim ga da me ponovo obori s nogu.

"Kako je bilo na treningu?", potrudi se da mi skrene misli sa iznenađenja na posao.

"Manje-više okej. Imam malih muka s njima, ali pripreme dobro napreduju."

Prethodne dve sedmice su bile poprilično dobre za nas. Broj bodova u ligi nam konstantno raste i zasad deluje kao da nam niko ništa ne može u borbi za trofej. No samo ja znam koliko problema s njima imam pred svaku utakmicu.

Ne kapiram tačno šta se desilo, ali odnos nam je malo zategnut, još od utakmice sa Portom. Možda je Kiril bio upravu kad je rekao da ne mogu tako s njima.

"Kakav će to samo spektakl biti u subotu. Definitivno ne smem propustiti."

Otkako izlazimo, na utakmici je bio samo jednom i to onoj protiv Galatasaraja, koja je završila bodovima u našu korist. Mislim da su momci sa sedam bodova uspeli sebi da obezbede proleće u Evropi. Nisam verovala da je moguće, ali eto, uspeli su da mi dokažu da grešim.

"Radije bih dosadnu pobedu, nego spektakularnu utakmicu, koja završi porazom."

CSKA je poslednji od klubova, koji se bore za Evropu naredne sezone. Sa svim ostalim smo već ukrstili koplja i odneli pobedu.

"Ne sumnjam u to da će biti pobeda. Kad ih vodi takav genije, ne mogu da izgube.", namigne mi, na šta se sasvim iskreno nasmejem. Neverovatan je.

"Možda bih napokon mogao da upoznam ljude s kojima provodiš toliko vremena.", posmatra me upitno, a ja nisam sigurna šta da mu odgovorim.

Istina, dolazio je par puta do stadiona po mene, ali dosad sam odlagala da ga upoznam s momcima. Usred smo nekog nevidljivog sukoba, koji apsolutno nikome nije jasan, zbog čega nisam sigurna koliko je pametno dovesti Maksima pred njih.

S druge strane ne mogu to da mu objasnim, kad ni sama ne kapiram šta se dešava. Sve i da kapiram, svejedno ne bih mogla da mu kažem, jer je to naša interna stvar, o kojoj niko van tima ne treba da zna. Dobro, Marina se u to baš i ne uklapa.

"Ne mislim da je to pametno.", budem iskrena, no svejedno skinem osmeh s njegovog lica. Divno, nema šta.

"Veruj mi, Maks, pre bih te upoznala s mamom, nego s njima. Već sutra bi cela Moskva brujala o nama, ako bi oni saznali."

Svesna sam da nisu tračare i da mi to nikad ne bi uradili, ali moram da imam bar neko opravdanje za to što ne želim da ga upoznam s njima.

"Понял. Ipak ne želimo da se o nama priča.", blago se osmehne, ali činjenica je da znam kako mu to smeta. Ne shvata da nije do toga što ga krijem od nekoga, mami sam ionako već sve rekla, već do toga što me strah novinara.

Poslednje dve godine sam radila na tome da se o mom privatnom životu nigde ne piše i zaista nisam spremna da se odreknem svog mira. Znam koliko mi je smetalo što su na svakom koraku spominjali tatinu smrt, kao da se cela moja ličnost svodi na samo taj jedan podatak.

Nesreću je Jurij uspeo da sakrije od medija i to je bila prekretnica, koja mi je bila preko potrebna. Od tog momenta pa nadalje, moj privatni život je prestao da postoji, a ostao je jedino fudbal.

"Maks.", pozovem ga što milije umem, jer ne želim da se posvađamo oko gluposti. Oči, u koje sam, malo je reći, zaljubljena, gledaju u mene, dok mu na usnama titra osmeh.

"Ljuti me što ne mogu da budem ljut na tebe duže od par sekundi. Pogotovo kad me tako gledaš.", odmahne glavom, pa vrati pogled na put, jer smo upravo stigli na odredište.

Zbunjeno posmatram kafić ispred nas, ne verujući čega se setio.

"Ozbiljan si?", upitam ga iznenađeno, a on mi uz šmekerski osmeh potvrdi.

"Trebalo mi je par dana da saznam lokaciju, ali mislio sam da bi te obradovalo da znaš kako kafić nije nestao. Možda onda prestaneš da gledaš Fortepjano onako namršteno.", našali se, na šta čvrsto omotam svoje ruke oko njega i privučem ga u zagrljaj.

"Divan si."

Možda i nije nešto veliko, ali znači mi kad znam da me zaista sluša i da pamti ono što mu pričam.

"Učinio bih i mnogo više, samo da vidim taj osmeh."

Propnem se na prste, pa polako spustim usne na njegove. Par trenutaka deluje iznenađen mojim postupkom, a onda mi uzvrati, privlačeći me što bliže sebi.

Ne želim to sebi da priznam, ali mislim da sam se opasno zatreskala.

"Dobro, ovo mi se definitivno sviđa više od osmeha.", šapatom prokomentariše, nakon što okončamo poljubac, na šta, osećam, crvenim.

Imam samo jednu ozbiljnu vezu iza sebe, i to iz perioda srednje škole. Počela je u drugom razredu srednje i završila tri godine kasnije, zbog moje želje da se posvetim isključivo fudbalu. Posle toga sam uglavnom bila povučena i posvećena samo svojim ciljevima, a momci me nisu naročito zanimali.

Istina, provodila sam previše vremena s njima u klubu i to mi je bilo sasvim dovoljno da sebe ubedim kako mi veza nije potrebna. Priznajem, imala sam par vezica od tad, ali nikad mi se neko nije iskreno dopadao, nikad nisam bila zaljubljena.

Sve do sad.

Jedan deo bez Feđe 😂 Može i to da se desi, što da ne 😏 Kako vam se čini? 🙈💙