𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•74•

"Ну давай.", nerviram se, zbog još jednog u moru novinskih tekstova, koje mi je Kiril od jutros poslao, a u kojima smo Feđa i ja glavne zvezde. 

Uhvaćeni smo na večeri sinoć i ta fotografija je već uspela da obiđe sve novinske portale. Obzirom da nismo fotografisani u nekom romantičnom trenutku, još uvek se nagađa priroda našeg sastanka. Jedni pišu o tome da smo zajedno, drugi o tome da je večera bila poslovne prirode i da se u klubu sprema nova transfer bomba.

Nije bitno koju su varijantu odabrali, jer me u svakom slučaju iritira pažnja, koju smo dobili. Nisam želela da se o nama piše, bar dok ne prođe utakmica Superkupa. Sudbina moje karijere možda jeste rešena, ali njegove još uvek nije.

"Расслабься.", on je, kao i uvek, sasvim smiren. Ne znam samo kako može da se ne nervira, kad ne možemo da predvidimo Adrianovu reakciju na ovo. Ja mu možda jesam rekla da sam trudna i da se upravo iz tog razloga povlačim, ali nijednog momenta nisam pomenula s kim.

"A šta ako Adrian reši da raskine ugovor s tobom, jer si, baš kao i ja, prekršio jedno od pravila kluba?"

Tek što smo se oporavili od Avrorine smrti, ponovo neko sranje. Volela bih ponekad da mi je život malo mirniji i dosadniji.

"Ne brini, neće. Poznajem taj tip ljudi veoma dobro. Bila si mu zanimljiva sve do momenta u kom si rekla da si trudna. Od tog momenta se njegov interes sasvim gubi i tvoj ljubavni život ga više ni najmanje ne zanima, tako da nema šanse da bi rizikovao posao zbog njega.", nonšalantno mi objasni, a ja ne znam šta bih rekla.

Prosto je neverovatno kako na sve uvek ima odgovor.

"A šta ako bude?", ozbiljno ga pogledam, svesna da ipak postoje šanse da se to desi. Neću da budem krivac za kraj njegove karijere.

"Onda će advokati da se pozabave tim. Raskinuti ugovor iz tako banalnog razloga uopšte nije lako. Naročito, kad pokušavaš da raskineš ugovor sa mnom.", povuče me u svoje naručje, kako bi me sprečio da mu postavim još koje pitanje. Zna da sigurno bih.

"Kakvi su komentari?", upita, najednom zainteresovan za vesti, koje ne prestaju da se šire po internetu. Tako dugo sam uspevala da čuvam svoj privatni život u tajnosti i sad ponovo sve ode do đavola.

"Понятия не имею. Nisam obraćala pažnju na to.", dovoljan je bio samo naslov da dobijem nervni slom. Zašto bih onda čitala i komentare?

Protegne se do stočića, kako bi dohvatio svoj telefon. Primetim da je ušao na Instagram i da lista objave, u kojima je spomenut. Zaintrigirano čita komentare ispod fotografije, koja se pojavila, pa vidim kako se smeška. Ne znam samo šta je smešno u celoj ovoj situaciji.

"Lepo sam ti rekao da nema potrebe da se nerviraš. Ljudi vole lepe ljubavne priče.", pokaže mi neke od komentara, koji su uglavnom svi pozitivni. Izgleda da se navijačima dopada ideja nas dvoje zajedno.

"To je divno, ali neće sprečiti Adriana da poželi da te otpusti.", prevrne očima, jer sam se ja ponovo vratila na to. Naravno da sam se vratila kad me to veoma brine. Može on da priča šta hoće, ali pred njim je još par odličnih sezona i ne bih sebi oprostila da mu ih oduzmem.

"Može samo da poželi, ali to nikad neće pokušati. Da bi raskinuo ugovor, mora da mi isplati ogromnu svotu. Ako uz to računamo i cifru, koju bi morao da plati za novog napadača, jasno nam je da mu se finansijski taj potez nikako ne isplati. Zato te molim da prestaneš da brineš."

Pođem da pitam o kojoj svoti je reč, a on me zaustavi poljupcem. Ruke mu se u sekundi nađu oko mog struka, moje noge oko njegovog, dok me nosi ka spavaćoj sobi. Nežno me spusti na krevet, usnama ponovo pronašavši moje.

I naravno, kao i uvek kad imamo ovakav trenutak, stanom se prolomi Kridov glas.

"К чёрту!", frustrirano opsuje, besan na moj telefon. Odsad ću stvarno morati da ga držim na vibraciji.

"Marina.", uz uzdah izgovorim, pre nego što prihvatim njen poziv.

"Reci, mama.", ne mogu da sakrijem frustraciju u glasu, a ni njoj to ne može da promakne.

"Izvinjavam se zetu, ukoliko sam šta prekinula, ali unuče je ionako već na putu.", zakolutam oči, jer je ponovo počela sa svojim klasičnim ponašanjem. Nekad mi tako ide na živce.

"Ближе к делу.", nestrpljiva sam da nastavim s Feđom tamo gde smo stali, pre njenog poziva. I ne, ne bih rekla da su u pitanju hormoni.

"Želela sam da se najavim za narednu subotu.", sasvim me zbuni, jer u momentu nemam predstavu zašto je naredna subota bitna.

"Subotu?", ponovim zbunjeno za njom, dok pokušavam da shvatim na šta je tačno mislila.

"Pa da, zar bih mogla da propustim poslednju utakmicu svoje jedine krćerke?", zenice mi se prošire, jer tek sad kapiram da je to već naredni vikend. Kad mi pre prođe jun?

"A to. Naravno, mama, nije problem.", pretvaram se da nisam smetnula s uma koliko je to zapravo blizu.

"Nećeš da me odgovaraš?", sad je i ona zbunjena. Svaki put kad predloži da dođe na stadion, ja se protivim.

"Kao što si i rekla, to je poslednja. Zar bih mogla onda da ti branim?", pogledom odlutam do Feđe, koji kucka poruke.

Zbrzam razgovor, kako bih se što pre vratila njemu. No, taman što ja prekinem poziv, on se nađe na nogama.

"Gde ćeš?", zbunjeno upitam, na šta dobijem nežan, ali kratak poljubac.

"Blizanci su se ponovo posvađali, pa kapiten mora da ode i reši problem. U suprotnom će se s odmora vratiti modri.", prevrne očima zbog toga, a ja se iskreno nasmejem. Blizanci se nikad neće unormaliti.

"Prava šteta. Baš sam imala neopisivu želju da te volim.", prokomentarišem, posluživši se njegovim izrazom. Par trenutaka me odmerava, a onda uz uzdah odmahne glavom.

"Блин, я их убью.", smejem se, iako znam da ne bi trebalo. Dovoljno je frustriran i bez mog smeha. Sa stola pokupi ključeve od automobila, pa me, nakon još jednog kratkog poljupca, ostavi samu.

U ponedeljak se vraćamo treninzima, što znači da imamo još dva dana odmora. I onda kad ta utakmica u subotu prođe, idem na doživotni odmor.

Блядь, užasno će mi nedostajati fudbal.

Mišljenje? 💙