𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•20•

👆 Čovek je prosto genije 🙈🔥 👆

"Šta li su sad smislili?", kažem više za sebe, nakon što ih zateknem skupljene oko Alekseja. Ovo nikad ne prođe kako treba.

"Kakva je ludorija ovaj put u pitanju?", upitam glasnije, dok se probijam do Alekseja, koji je, kao i uvek, u centru dešavanja.

"Uspeo sam da se povežem sa fudbalskim savezom u Južnoafričkoj republici. Rado će nam izaći u suret i pozajmiti Pola da nam predvidi ovogodišnjeg šampiona.", posmatram ga izgubljeno i mislim da nikad nisam imala veću želju da ga ubijem.

"To ne dolazi u obzir. Hvala im na ponudi, ali ta hobotnica neće kročiti na moj teren, ako želiš da ostane živa.", užasno se plašim tih morskih stvorenja. Čak mi i sama pomisao na morske specijalitete izaziva nelagodu.

"Ali, Ala, Pol bi mogao da nam predvidi titulu, pa da ne moramo ovoliko da se mučimo.", volela bih da upravo nisam čula, ono što jesam.

"S takvim stavom ne bismo obezbedili ni kvalifikacije za Ligu Evrope, a kamoli titulu. I zaista sam mislila da ti je ono s Ahilom bilo dovoljno.", namršti se na sam pomen belog mačka, koji je imao tu čast da provede ceo dan s nama.

"Ali ja želim da znam ko će osvojiti prvenstvo.", a-a, ovaj put me neće nagovoriti da mu ispunim želju.

"Znaš kad ćeš to moći da znaš? Za otprilike pola godine, kad sezona bude pri kraju. I nemoj da me nerviraš, ionako tek treba da odradimo trening.", Anton mu stavi ruku preko usta, ne bi li ga sprečio da ih uvali u nevolje.

Mislim da bi Aleksej više trebalo da se plaši saigrača, nego mene. Pitanje je samo trenutka u kom će im ponestati živaca, obzirom na sve one dodatne krugove, koje su zbog njega morali da istrče.

Pređem pogledom po njima, gledajući da li su svi tu i taman što pođem da ih pitam zašto Smolov nije, on se pojavi na terenu. Još uvek je ljut na mene, iako ja zaista ne vidim razlog za to. No ako se on oseća bolje dok me ignoriše, onda okej, ja s tim nemam problem.

Bez reči se smesti na svoju poziciju, ne nudeći mi objašnjenje za to što kasni. Dopustim mu to, jer ne planiram da forsiram razgovor. Stotinu puta sam popuštala u ovakvim situacijama i izvinjavala se i kad nisam bila kriva i jedino što sam iz toga shvatila je da to nikad nije rešenje. Ljudi odmah umisle da tako mogu stalno s tobom.

Trening polako odmiče, a on ne progovara ni sa kim. Izgleda da je danas ljut na ceo svet, a ne samo mene. Sve dok trening odrađuje profesionalno, ja nemam problem s tim što ćuti.

Posvetim se raspoređivanju momaka po terenu, dok pokušavam da rekreiram situaciju s prethodne utakmice. Iznenadim se, kad gospodin nemi odluči da progovori.

"Добрый день.", zbunjeno se okrenem u pravcu u kom on već gleda, pa zateknem mamu.

"Mama, otkud ti ovde?", nije mi javila da dolazi. A sve i da jeste, teren sigurno ne bi bio mesto sastanka.

"Ovaj fini dečko mi je pomogao da te pronađem.", osmehne se Pavelu, koji stoji pored nje.

"Hvala ti, Pavel. Izvini na smetnji.", zahvalim mu se, pre nego što se zaputi nazad ka recepciji, a onda se okrenem nazad ka mami.

"Šta radiš ovde, mama?", zašto se sve okrenulo protiv mene?

"Pa kad ti ne zoveš, onda ja moram da dođem da vidim svoju jedinu ćerku.", kritikuje me, na šta uzdahnem. Ionako ne znam gde mi je glava poslednjih sedmica od svih obaveza, koje imam.

"Ala treba da bude srećna što ima tako divnu majku.", sad je našao da priča. Kad bi znao da na ovaj način samo zarađuje bodove kod Marine, ne bi mu palo na pamet da progovori. 

Svaki put kad smo se čule, nije prestajala da melje o njemu, iako sam joj bezbroj puta ponovila da on i ja nikad nećemo biti zajedno. Dva smo sveta različita.

"Drago mi je da te vidim, ali mi smo usred obaveza. Šta kažeš na to da te Kiril odveze do stana i da me tamo sačekaš?", poslednji njen susret s momcima mi je bio dovoljan da poželim da se nikad više ne pronađu na istom mestu.

"Nije meni nikakav problem da te sačekam ovde.", ne bi to bila Marina, kad bi uradila onako kako ja želim.

"Biće ti dosadno, mama.", počeću da kukam kao Aleksej, kad treba da se trenira.

"Samo ti radi svoj posao i ne brini za mene.", tvrdoglavo odbije da napusti teren, pa se sama smesti na moju klupu, dok je mi svi netremice posmatramo. Mislim da uopšte nije potrebno napomenuti na kome je zaustavila svoj pogled. U grob će ona mene oterati.

"Što me tako posmatra?", upita tiho da ga ne bi čula, na šta ga prostrelim pogledom.

"Zato što ne znaš da držiš jezik za zubima kad je to neophodno.", morao je da ispadne savršeni džentlmen prošli put, pa eto sad nek ga gleda, šta da mu radim. Meni će posle ionako isprati mozak svojim oduševljenjem.

Tek sad shvatam kako se Kiril osećao svaki put kad mi se neki dečko sviđao.

Završimo trening malo bržim tempom, nego inače, jer se po prvi put niko ne glupira. Izgleda da bi trebalo češće da dovodim Marinu na treninge, ako želim da se ponašaju profesionalno.

"Oh da, da ne zaboravim. Pre nego što vas pustim da idete, želim da napravimo grupu na WhatsApp-u. Na taj način bi naša komunikacija trebalo da bude jednostavnija."

Neću morati više da maltretiram Pavela da mi traži njihove brojeve i moći ću blagovremeno da ih obaveštavam o svim izmenama vezanim za treninge i slično. Naravno, ima tu i mnogo negativnih strana, ali ne želim sad da razmišljam o tome.

"Evo ja ću napraviti grupu. Na taj način mogu da se odužim za ono od pre neko veče.", Anton se ponudi, što ja bez razmišljanja prihvatim, jer tehnologija i ja smo još uvek na vi.

"Спасибо, Anton. Pa ništa onda, slobodni ste.", dam im znak da mogu da krenu. Pođem ka mami, koja se raspričala s Kirilom, ali me zaustavi dobro poznat glas.

"Jesi ti nešto ljuta na mene?", gledam ga širom raširenih očiju, ne verujući da me on to pita.

"Ja ljuta na tebe? Koji ja to razlog imam da budem ljuta na tebe?", ja još uvek ne vidim ni koji on razlog ima da bude ljut na mene, ali dobro, nešto verovatno postoji.

"Što sam ostavio tim na cedilu. Sad kad nam je raspored ludački i kad je svaka utakmica bitna da bi moral ostao visoko gore, nisi mogla da računaš na mene."

Je l' realan? Sve vreme ga muči samo to što nije mogao da igra?

"Ради бога, za šta me ti smatraš? Naravno da nisam ljuta, niti bih ikad mogla da se ljutim na nekog od vas, jer je bolestan. Rekla sam ti već, meni je stalo do svakog od vas.", ne mogu da verujem da uopšte moram ovo da mu pričam. Dosad sam mislila da me bar on razume.

"Drago mi je što si dobro i što ponovo treniraš. I odmah da razjasnimo, da ne bi bilo zabune. Protiv Ufe si na klupi, ne zato što ti ja nešto zameram, već zato što nema potrebe da te forsiram. Uživaj u odmoru, jer već u utorak protiv Porta, računam na tvoj maskimum."

Klimne glavom uz osmeh, pa ode za momcima, ostavivši me da gledam za njim. 

Slika, koju sam o njemu imala, kad sam saznala da ga potpisujemo, je odavno pala u vodu. Nema ni trunke one nadobudnosti i narcisoidnosti, koju sam, priznajem, očekivala. Zapravo je suprotnost svemu što sam očekivala.

Mama se pojavi pored mene, pa ne propusti priliku da da svoj komentar.

"Priznaj, Ala, bio bi odličan izbor."

Otkako sam počela da objavljujem ovu knjigu, ovo je prvi put da sam umalo zaboravila na nastavak 😅 Mozak mi je u Lionu, oprostite 🙈 Kako vam se čini? 💙

I hvala Bogu, pobeda protiv Ararata danas 🔥 Igra nije baš bila tako dobra, ali nije ni važno 🙈 Vaša mišljenja? 💙