Martin je bio odvjetnik,
Odveo me je i kupio mi je lutkicu.
Ali, Martin je bio debeli osvetnik
I čvrsto mi je stegnuo ručicu.
Na sedmom sam dimu i sita,
Noge mi vise sa visokog zida.
Moja se uništena lutkica rita,
Martin pije čaj dok mi se utroba kida.
Ne volim kako mi je spletena kosa,
Provodim vrijeme lažirajući sreću.
Kroz bodljikavu travu bježim snena i bosa,
A lutkicu sam strpala u vreću.
Martin je bio zaljubljen u moje oči,
Kupovao mi je crvene lizalice.
Kada želim otići on me suzama smoči
I skuha si prokleti čaj od kamilice.
Ne volim biti zarobljena
U noći kada plamte zvijezde, ja sam mlada.
Ne pristajem biti slika zaleđena;
Ja sam požar na ulicama grada.
Jednoga petka sam lutku bacila,
Ali Martin je bio odvjetnik i znao je ljude.
Duboke bore ja sam mu mazila
I neka mi najoštrije sude.
Kraj krajeva, željela sam sretan kraj,
Ali se prljavi starac ubio.
Ispio je moj mladenački sjaj
Dok mi je obraze ljubio.
