Jutros mi je naraslo crno krilo,
Je li moguće da mi je bolje?
Kada ću zaboraviti ono što je bilo,
Prestati sanjati da me klaun kolje?
Pucanj i predstava je svršena,
Gade mi se tigrovi na drogama i konfeti.
Ostala sam sama sjediti skršena;
Ionako sam jedina što ikomu prijeti.
Zašto me se Snjeguljica grozi,
Kupila sam joj kokice da prestane plakati.
Igram se sa otrovnom strijelom u nozi,
Mala samo plače, želim je sažvakati.
Možda više ne vidim boje, sama crna,
Ali moram spasiti od sebe dijete.
Vučem se za njom ko' ranjena srna
Dok prokleti konfeti oko mene lete.
Odvedi me daleko od tužnoga šatora,
Počela sam plakati kada me poljubila.
Spasila me je od cirkuških štakora,
A ja sam je umalo ubila.
Pala sam na pola puta do kuće,
Pronašli su me pod upaljenom rotacijom.
Malena se sa njima za mene tuče;
Ne mirim se sa situacijom.
Ona je probudila u meni suosjećanje
I tako mi je trebala da traume zaboravim.
Ali, dala sam si obećanje;
Neću se s njom igrati dok se ne oporavim.
