Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

prologue

Volela sam ovaj grad. Volela sam sve sto me je vezalo za njega. Porodica. Prijatelji. Skola. Zurke. Koncerti. Takmicenja. Ona.

Volela sam nju, mozda i vise nego pojedine clanove porodice. Moja najbolja prijateljica. Otisla je tiho, zaspavsi, i ne probudivsi se vise, nikada. Toga dana nisam izgubila samo prijatelja ili clana porodice. Izgubila sam sebe. Utehu sam nasla na pogresnim mestima, u pogresnim stvarima,i na kraju, sa pogresnim ljudima. Volela sam je, jebeno mnogo, a ni sada, nakon 3 godine, ne mogu prihvatiti cinejnicu da je nema.

Otisla je mirno, ostavljajuci buru za sobom.

Bilo je vreme za promenu. Ocajnicki sam trebala jednu. Svet u kome sam zivela me je unistio. Bila sam uvucena u svet droge, nasilja i lazi. Verovala sam da je to bio najbolji izlaz. To je bio moj nacin za zaljenje. Tuga je bila ogromna, a ja nisam znala kako da se nosim sa njom. Alkohol je bio moj izlaz. Bolje nisam mogla. Za bolje nisam znala. Ali ono sto sada znam, jeste da sam pogresila. Te greske cu zauvek nositi sa sobom. Slike te noci ce zauvek biti u mom secanju. Urezane zauvek.

Flashback

Cujem korake. Glasne. U polusnu lezim na krevetu nepoznate sobe. Miris alkohola se oseti skoro svugde. Imam los predosecaj. Boze, sta se desava? Nakon nekoliko minuta cujem glas. Glasove, tacnije. Odjekuju mojom glavom. Nalazim se u nemogucnosti da ih raspoznam. Vidim lica, mutna. Ne znam ko je ko. Da li ih poznajem, sta zele od mene?

"Mark, ovde je, nasao sam je, pozuri"

"Idem covece sta ti je?"

Telo mi se grci od straha. Ne sluti na dobro. U sta si se uvalila Sophia? Kada razmislim, bilo je i vreme da upadnem u neki problem nakon svega u sta sam se uvukla, i nakon svih problema koje sam stvorila.

Osecam tudje ruke na svom delu. Dodiri su topli, ali neprijatni. Brzo se krecu.

Shvatila sam sta zele od mene. Zaboga.

Pokreti ruke postaju sve grublji i snazniji. Pokusavam se trgnuti ali ne mogu. Paralisana sam. Pokusavam galamiti za pomoc, vristati, ali glas ne izlazim. Pokusavam moliti za pomoc, ali jedino sto uspevam uraditi jeste prolivanje suza.

Cujem njen glas u svojim mislima. Nakon toliki vremena, obratila mi se.

"Sophia, sta to radis? Trgni se, ne dozvoli im to. Obecala si mi da ces paziti na sebe?"

Sutim. Drugacije ne mogu. Nemam snage ni za sta. Slabic sam. To sam uvek i bila. Obicni slabic.

"Sophia, ne cini to sebi.."

Osecam hladnocu koja se siri mojim telom. Trnci su posvuda. Ostala sam bez majice. Njegove usne su na mom telu. Od mojih usana, preko vrata do grudi. Tu se zadrzavaju. Slab vrisak se oslobodio iz mojih usta. Smogla sam barem malo snage za to zahvaljujuci njoj. Ubrzo nakon toga, osetila sam snaznu ruku na svom licu. Moj sorc polako pada sa mojih nogu. Vrisnuh opet. Sada znatno jace. Strah me pomera. Videh snaznog muskarca kako se sprema da me kazni, na slican nacin kao prosli put, pretpostavljam. Osetih bol ispod grudi i toplu tecnost kako se sliva. Pomislih, zar je ovo kraj?

Ali nije bio.

Snazna svetlost udarila je u moje oci. Srce je udaralo znatno jace. Figura visokog muskarca pojavila sa na vratima zagusljive sobe u kojoj ss osecao alkohol. Decko koji je svojim telom pritiskao moje, sada je na podu. Nepoznata osoba ga kaznjava, bas kao sto je on mene, samo mnogo jace i strozije. Resio ga je u trenutku. Nije ostao duzan ni drugom nasilniku.

Oci su mi se polako sklapale, a telo je i dalje drhtalo. Sto od straha, sto od hladnoce. Alkohol je samo stvar ucinio gorom. Ubrzo osetih hladne ruke koje su obgrlile moje telo. Lagala bih kada bih rekla da se nisam plasila, ali taj strah je brzo nestao cuvsi njegove reci :

" Ne brini se, sve ce biti u redu."

Sledeci dan probudila sam se u bolnickoj sobi. Bol ispod grudi bio je velik, ali podnosljiv. Podigla sam bolnicku odecu da bih se upoznala sa svojim stanjem. Par savova. Prezivecu, pomislih.

Ljubazna sestra mi je donela lekove i dorucak. Nisam se mnogo secala prethodne noci. Videla sam siluete snaznih muskaraca i njihove pokrete. Videla sam i visokog decka koji me je spasao. Ali to je bilo sve.
Pitala sam sestru kako sam tacno zavrsila tu gde jesam. Rekla mi je da me je doveo decko po imenu Edward.

Cudna stvar je ta da ja, u stvari, nisam poznavala nikakvog Edwarda, ali bila sam mu zahvalna.

End of flashback

Vreme je za napustanje proslosti. Ona mi nikada nije donela dobro. Cetvrta godina gimnazije me ceka, u novom gradu, i to ce biti moje novo poglavlje. Svim silama cu se truditi da ostavim staru Sophiu u Illionisu. Trudicu se da ona ne postoji. Zaboravicu na drsku buntovnicu koja je stvarala lose odkuke samo jer je zelela biti voljena. Ona vise ne postoji.

Novu Sophiu sada ceka Chicago. Ceka je on.

___________________________

Zdravo svima. Ovo je moja prva prica i nadam se da vam se dopada. Ovo je takodje i pocetak mog profila. Volela bih da uspem u ovome jer je pisanje moja strast. Pisite mi vase utiske, a i kriterije :).

Love,
S.