Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

46.

Bitno: prosli deo nije procitala vecina vas. Deo u kom Sophia otkriva istinu o Becci. Procitajte ga jer necete razumeti ovaj. Mozda bi bilo dobro da me pratite, u toku ove price, da bi vam stizala obavestenja. Uzivajte. Love, S.

Sophia p.o.v.

Svo vreme sam pricala pricu i gledala u pod. Bilo mi je neprijatno otkrivati istinu o Becci. Nisam mislila da cu ovo ikome reci ali ispostavilo se da moram. Ipak, to nije bila cela istina.

Naucila sam da se od istine ne moze pobeci.

Bojazno sam podigla pogled ka njemu. Gledao me je sa nevericom. Otvorio je usta i pokusao da kaze nesto, ali reci nisu izlazile.

"Ja...", bilo je sve sto je rekao.

"Razumem te ako ces mi okrenuti ledja. To je potpuno u re-"

"Ne ne! Nisam to mislio... Samo... Ne znam sta da ti kazem, zao mi je Reed...", rekao je i privukao me u zagrljaj.

Nakon dugo vremena, opet sam zaplakala pred njim. Mada, ovaj put nije isto. Sada se suzdrzavam. Obecala sam sebi da necu plakati. Izgleda da se standardi menjaju pored osobe koja ti znaci.

Nas zagrljaj prekinuli su moji jecaji.

"Hej, sta nije u redu?", upitao je zabrinuto.

"Sve je u redu.", rekla sam odvazno trudeci se da zvucim tako. Nista nije u redu a ja nemam smelosti da kazem sve sto mi lezi na dusi.

"Koliko sam ti puta rekao da mene ne mozes da lazes?", upitao je izvijajucu obrve i dodao, "A sada, reci mi. Zasto si tuzna?", izdahnula sam i skrenula pogled sa njegovih ociju.

"Samo mi nedostaje...", rekla sam tiho.

"To je u redu. I to je normalno Reed. Bilo bi cudno da nije tako."

"Svaki dan sve vise i vise. Prosle su 3 godine a moja osecanja se nisu promenila ni za jedan posto. Volela bih da je sve drugacije.", rekla sam gledajuci ga direktno u oci. Videla sam saosecajnost u njima. Kao da oseca moju bol.

Kao da je prosao kroz isto?

"Otprilike znam kako je to.", rekao je kroz tuzno formiran smesak.

"Znas?", pitala sam.

"Aham.", klimnuo je glavom.

"Pricaj mi o tome.", rekla sam zevajuci.

"Sada nije vreme. Spavaj, a ja idem.", rekao je poljubivsi teme moje kose. Krenuo je ka vratima ali sam ga zaustavila.

"Ostani. Samo veceras. Barem dok ne zaspim. Molim te."

Ostao je.

Harry p.o.v.

Zelela je da ostanem. Ovo maleno bice proslo je kroz pakao. A sada spava tako spokojno. Pretpostavljam da se covek oseca lakse kada nekome otvori dusu.

Pretpostavljam da je lep osecaj znati da ces uvek imati osobu koja ce te saslusati, dati ti savet. Ali to nije tako u mom slucaju.

U mom svetu, ja sam sam protiv svih ostalih.

Pozvacu Nica i reci mu da nema potrebe da muci burazera iz Illionisa. Vec sam saznao sve sto sam trebao.

"Harry?", javio se.

"De si? Nazvao sam te da ti kazem da ne moras da mucis buraza oko onoga. Saznao sam sve."

"Um, sada je kasno za to. Vec mi je sve ispricao."

"Oh, okej. Nema veze. To su svakako iste price. Zahvali se liku. Cujemo se.", krenuo sam da poklopim ali on me je prekinuo.

"Ne Harry, stani!"

"Sta nije u redu?"

"Uveravam te. Tu postoji nesto vise. Nesto sto ti Sophia ne bi mogla reci."

"Na sta ciljas Nic? Ona me ne bi lagala.", rekao sam besno.

"Ne kazem da te je lagala. Kazem da je izostavila pojedine delove Harry. Bitne delove..."

"Ma daj Nic, nemam vremena za ova sranja.", rekao sam i pogledom trazio svoj auto na parkingu.

"Ne razumes Harry, Becca je umrla Sophiinom krivicom."