Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

43.

Pre nego sto krenete da citate, zelim da kazem da bih volela da cujem vase misljenje o prici. 40 ljudi cita a samo 4 komentarise(njima sam do neba zahvalna). Sledeci nastavak nakon 10 vote i bar 6 komentara. Mozemo li to...?

Harry p.o.v.

Vec 20 jebenih minuta lezim na njenom krevetu u njenoj sobi. Gospodjica je otisla na dorucak sa mojim bratom. Povraticu.

Rekla mi je da sacekam i da ce se brzo vratiti. Ne bi me cudilo da ju je odveo u neki restoran samo da je sarmira i odusevi. Samo, debil od mog brata ne zna da devojke kao ona ne padaju na to. Ona ne pada na to.

Ovde je jebeno dosadno i hladno.

Ona je jedina osoba, jedina devojka koja voli ovaj glupi decembar i ovo glupo godisnje doba.

Ne razumem. Sta je posebno u debelim zimskim jaknama, toni snega i smrzavanju po citav jebeni dan? Sta?

Mogao bih da pronjuskam po sobi malo.

Dolazim do polica na kojima su poredane gomile knjiga. Prva koja je na tapeti bila je ona koju sam joj poklonio.

Sitan osmeh se nasao na mom licu kada sam video da je procitala to delo. Knjiga jeste stara, i ja je jesam procitao milion puta ali vidim po stranicama da je citala.

Pogledao sam i ostale knjige.

Vidim da ima tu cudnu naviku. Zapravo, ruznu. Ne volim kada neko cita pa kada zeli da stane, a da ne zaboravi gde je stao, sitno presavije vrh stranice. Ona to radi. A ono sto je jos gore, svidelo mi se to kod nje.

Pogledao sam ka vrhu police i video fotografiju nje i pretpostavljam njene porodice. Izgleda srecno na ovoj fotografiji. 

Odmah pored te, nalazi se fotografija dvaju devojaka. Jedna od njih je Sophia, logicno. Drugu devojku ne poznajem. Nisam je nikada video. Pretpostavljam da je to jedna od njenih drugarica iz Illionisa. Na ramu su urezana citko i koso ispisana slova s i b. Odmah jedan pokraj drugog.

B? Zasto mi to zvuci poznato? Spominjala mi je nesto o tome. O devojci cije ime pocinje na to slovo. Ili nadimak. Nisam siguran.

Razmisli Harry. Razmisli.

Oh Boze. Becca! To je Becca. Znao sam da mi to izgleda poznato.

Samo, nesto mi je ovde cudno. Jednom mi je spomenula tu devojku. I to samo zato sto su joj neki cudaci pretili. Samim tim, pomenuli su Beccu.

Secam se da sam je pitao ko je ona. I sta se desilo sa njom. Ali nikada, nikada nisam saznao odgovor.

Da stvar bude cudnija, preko slike nalazila se crna svilena traka. Koliko ja poznajem obicaje, i stavljanje crne trake na fotografiju osobe, to znaci samo jedno.

Ona je mrtva?

Moram da saznam vise o ovome. Uzimam telefon i pozivam Nica. Mislim da je vec opste poznato da je on mozak nase grupe.

"Styles?", javio se.

"Ej Nic."

"Sta ima covece?", pitao je.

"Treba mi pomoc.", jednostavno sam rekao.

"Pucaj."

"U Sophiinoj sobi sam. Da li mozes doci? Sto pre."

"Sa Lukeom sam. Moze li i on?"

"Naravno."

"Blizu doma smo. Za 10 smo tu.", poklopio je.

*

Hodam po sobi kao pomahnitao. Uvek je tacan. Proslo je 8 minuta i 35 sekundi. Nekada jednom porani za ljubav Boziju.

Taman sto sam video da je proslo 8 minuta u 54 sekunde, usli su u sobu.

"Ti kuckin sine!", uzviknuo sam. Shvatio je da sam merio vreme.

"Znao sam da ces meriti, ha.", rekao je nonsalantno.

"De si buraz?", pitao je Luke. Pa smo se ispozdravljali.

"Da cujem sta si me trebao? I da. Zasto smo u njenoj sobi i zasto su tvoje stvari na podu? Sta se desilo?", pitao je Nic sumnjicavo suzavajuci oci u mom smeru.

Na trenutak sam se pogubio. Da je npr. Anne u pitanju, hvalio bih se kako sam je dobro jebao. Ali sada je Sophia u pitanju. Mislim i nju sam dobro jebao ali ne zelim to da pricam njima. Fuj.

"Nije bitno zasto smo ovde," rekao sam stavljajuci ruku na potiljak, "ti ono imas burazera u Illionisu koji je nasa generacija zar ne?"

"Da?"

"Treba mi pomoc od njega."

"Ali zasto? On je obican lik koji nema nikakve sposobnosti. Ako zelis travu ili tako nesto, zaboravi. On je nesposoban za to."

"Druze? Travu mogu i sam da nabavim. Nisam toliko jadan, bez uvrede.", rekao sam podizuci ruku u znak mira.

"Nisam uvredjen, opusteno. Nego, kakva vrsta pomoci treba tebi od njega?" 

"Slusajte. On verovatno zna Sophiu. Iz istog mesta su. Ona je pre par godina imala neke probleme. Ne znam kakve i oko cega. Znam da je tu umesana devojka pod imenom Becca. Njena, pretpostavljam, jako dobra drugarica. Oni cudaci su joj pretili da ce svima otkriti istinu o Becci. Ja sam je pitao o cemu se radi ali ona ne zeli da mi kaze.", rekao sam.

"Dobro?", rekli su obojica istovremeno. Udahnuo sam.

"Da li on moze da sazna nesto o tome?", pitao sam.

"Videcu sta mogu da uradim. Nisam znao da je ovako usrano jebote.", rekao je.

"Ona nesto krije. Znam to. Ali moram da saznam o cemu se radi."

"Sta moras da saznas?", u ulici ispunjenoj sa hilhadu ljudi, prepoznao bih ovaj glas. Reed.

Dodjavola. Koliko je cula?