Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

2.

Harry p.o.v.

"Covece, jesk video novu ribu koja je dosla u skolu? Devojka je bomba", oglasio se Luke

"Jesam jebote, samo o njoj i pricaju. Harry, sta ti mislis, kakva je ha?", smarao je Nicolas.

"Boli me kurac za njom, imam ih dovoljno", odgovorio sam nezainteresovano. Kada bi oni samo znali da je to istina...

"Ne seri, nisi je jos video, zato i imas takvo misljenje."

"Cuo sam da je bila problematicna u Illionisu" zamisljeno je zastao,"koliko sam shvatio, imala je probleme sa drogom."

"I dalje me boli kurac."

"U redu covece, samo kazem."

Razmisljao sam gde da nadjem sledecu laku devojku, da ne kazem kurvu, i gde da je jebem. U skolskom domu ih je bilo na pretek. Zalosno. Dok sam pogledom trazio novu srecnicu, ugledao sam lepu vitku brinetu. Sedela je sa Stefanom. Taj decko mi ide na zivce, nenormalno. Trebao bih ga opet prebiti, za svakk slucaj.

"Nic, ko je ona brineta sto sedi sa Stefanom?", upitao sam.

Pogledao me je pobednickim kezom. Psihopata. "Brate, nova devojka."

U sebi sam jebao mater i njemu i sebi. Moja glavna mana je sto razmisljam kurcem, a ne glavom. S obzirom na njenu ne bas zavidnu proslost, koja nije puno bolja od moje sadasnjosti da budemo realni, mogao bih je namamiti u krevet. To je sigurno.

Ugledao sam Anne kako se smeska. Pa, nije lose. Mogu i bolje ali i ona ce posluziti. O ovoj devojcici cu razmisliti sutra.

Sophia p.o.v.

Lezim u sobi. Nikada neurednijoj no sada. Kutije su na svakom cosku. Trebala bih srediti ovo. Necu imati vremena kasnije. Gradivo se nagomilava lagano.

Prva kutija mi je, cini se, najdraza. Kozmetika. Volela sam se sminkati. Volim i dalje. Sminkom prekrivam nepravilnosti na licu, a tada, imam osjecaj da sam neko drugi. Neko bez gresaka, neko novi, neko ko nije ja.

Sminku sam stavila u fioku na radnom stolu svetle braon boje.

Sledeca kutija bila je nesto teza. Par knjiga. Klasici. I naravno, par slika zasticenih okvirima, ramovima. Slike roditelja, slike sa bratom i sestrom, slike sa njom. I slika sa osobom koju nisam spominja, Alex.

Nije velika prica. Voleli smo se. Ja sam upala u lose drustvo, zapostavila njega. Do njega su dopirale razne price koje nisu bile istinite a on je verovao u to. Verovao je njima a ne meni. Ostavio me je.

Lepe uspomene imam sa njim. Jos uvek znam njegov broj, njegov omiljeni fudbalski klub, i omiljeno mesto. Nedostaje mi, necu lagati. Pisala bih mu. Nikada mi nije bio problem javiti se prva. Problem je, taj da ja, ne znam gde je on, ni sa kim, a i, davno mi je rekao da ne zeli da me ikada viss vidi, i da zeli da me nikada nije upoznao.

Seks. Rekli su mi da sam spavala sa drugim. Kada bi samo znao...

Sitna suza je skliznula niz moj obraz ostavljajuci trag za sobom. Nema plakanja vise. Ovo je samo trenutak slabosti.

Police sam ispunila knjigama i slikama. Beli zidovi sada su dobili smisao.

Odecu sam poslozila u ormar. Nije bilo malo odece ali nije bilo ni previse. Ormar js bio sasvim pristojne velicine. Nekoliko pari patika i cipela uklopili su se na podnozju ormara.

Kutija uspomena. Ostala je ona. Koliko je bilo pametno nositi to sa sobom? Pitam se. Verovatno ne mnogo. Izvukla sam stare rokovnike. Ili, bolje receno, dnevnike. Imala sam tu cudnu naviku. Pisala sam dnevnike. Bila sam srecna. Zelela sam da to traje. Da jednoga dana, kada ne budem srecna, prelistam stare slike i spise. Zelela sam ostaviti trag srece. Cudno je sto i danas, kada nisam srecna, imam istu naviku. Od ranog detinjstva, preko prvih ljubavi i izlazaka, gubitka prijatelja i pakla droge, pa do novog pocetka, ja pisem dnevnik. Za nekoliko godina, kada napravim nesto sa zivotom, prelistacu ga. Cisto da vidim da li sam uspela.

Tu se nalazi i par albuma. Svaki deo moje proslosti je u njima. Muzicka kutija svetlo roze boje, stara desetak godina, besprekorno je cista i ocuvana. Svira za Elizu. Zvuk te melodije mi i nije bas drag. Vraca me u noc kada sam zakoracila u pakao. Noc kada sam postala zavisnik heroina, a tada je svirala ona, cinila me je da se osecam lakse.

Kutija za nakit. Boja tamnog hrasta cini je misterioznom, ali u njoj su decije narukvice i lancici koje cuvam kao uspomene. U njoj ima svega par narukvica koje sada koristim.

Ostavila san kutiju na gornju policu ormara. Mozda bi bilo bolje kada je ne bih jos neko vreme dirala.

Zacula sam kucanje na vratima. Ispod njih je prolete letak bele boje. Ili ipak poruka.

Bio je to Stefan. Namrstila sam se procitavsi njegove reci -"Hey Soph. Nova si ovde,a ovo je pocetak nove godine. Samim ti, nova zurka. Spremi se. U 10 dolazim po tebe. Stefan."

Ostavio mi je broj telefona. Brzo sam ga pozvala. Javio se nakon 2 zvona.

"Da?"

"Stef, Sophia j-" prekinuo me je, pa da.

"SOPHIA, idemo li na zurku reci da molim te"

"Um, o tome sam zelela da prica, vidis, ja bas i ne volim zurke" lagala sam, volela sam i volim ih, ali ne zelim da slabost prevlada i da uradim nesto sto ne treba.

"Molim te Soph, bice ludo, moji momci prave najbolje zurke. Moliiiim te" upitao je slatko.

Bilo mi je zao da ga odbijem, ipak je to prva osoba koja mi se obratila danas.

Udahnula sam. "U redu.. Ali, ako mi bude dosadno vrazmcam se kuci i ti ces me ot-"

" Da da da obecavam, otpraticu te."

Prekinula sam poziv. Pa, cini se da je to to.

Danas cu se drzati sto dalje od alkohola, koliko je to moguce.

Izvadila sam crnu haljinicu koja je dosezala nesto vise iznad koljena. Mozda je prekratka? Nisam imala nista bolje jer dugo nisam izlazila i kupovala stvari za te prilike. Posluzice. Nasminkala sam se. Malo, ne mnogo, nemam vremena skidati svu tu skinku veceras. Oh, nemam ni prikladnu obucu. Srebrne baletanke ce posluziti. Stefan se uskoro doci. Vreme za nove avanture, Sophia.

___________________________

Hellouuuu. Najduzi nastaval do sada. 1000 reci okruglo. Iz dubine srca se nadam da vam se dopada. Pisite mi, molim vas...

Love,
           S🖤.