Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

17.

Sophia p.o.v.

Cula sam korake koji su dopirali iz tame koja se nalazila bas iza mene. Pocela sam da hodam malo brze ali ne previse brzo da ne bih bila providna.

Osetila sam da se tudji koraci znatno ubrzavaju pa sam pocela i ja da trcim. Gde da idem? Harry me je dovezao. Ne znam ni gde se nalazim. Jos uvek mi je sve nepoznato.

Shvativsi da sam previse spora pocela sam da se tresem od straha i znojim. Nameravala sam da dodatno da ubrzam svoje,i ovako sitne i spore korake, ali stisak na mojoj ruci me je sprecio u mojoj nameri.

Jak stisak ove osobe primorao me je da se zaustavim i sudarim sa njegovim grudima. Poznat mi je ovaj miris.

"Reed covece. Bas si teskog srca. Pa salio sam se.", rekao je nevino prelazeci rukom preko potiljka. Ne  in te re su je   me.

"Meni nisi izgledao kao da se salis."

"E pa jesam."

"Ne interesuje me."

"Ni mene."

"Prepotentan si."

"Razmazena si."

"Spavas sa svim devojkama.", da te vidim sada, Styles.

"Pijana lezis u tudjem krevetu.", okej. Ovo boli. Ali u pravu je, malo.

"Ti si nenormalan."

"Dobro."

"Dobro."

"U redu!"

Odbijali smo progovoriti i jednu rec sledecih par trenutaka iako smo hteli. Barem ja... Izbegavali smo kontakt ocima.

Zvernjali smo po ulici, usmeravali poglede ka prolaznicima, kucama, automobilima...

Gledali smo svugde sem jedno u drugo.

"U redu. Izvini okej? Iznervirao sam se. Iznervirala si me. Shvatio sam da je situacija usrana pa sam zeleo da unesem malo smeha," zastao je videvsi moju reakciju na ruznu rec, te nastavio, " znam, znam, 'jezik Harry'" rekao je imitirajuci me, "ali zajebi to. Trcao sam za tobom da ti se izvinim ali ti si pocela jos vise da se ljutis i vices na mene. Da li prihvatas izvinjenje? Da li mozemo da budemo prijatelji i resimo ovaj problem, zajedno?"

Ali ja ne zelim da budemo samo prijatelji. Ne mogu..

"U redu...", rekla sam pogazivsi svoj ponos.

Harry p.o.v.

"Idemo kod mene. Ostaces kod mene neko vreme.", rekao sam.

"Sta? Ne. Zasto?", milion pitanja odjednom.  Zasto bi ova devojka bila normalna kada moze da bude jednostavno... ona?

"Reed. Nema razgovora vise o ovome. Neko ti preti a ja necu dozvoliti da te povredi. Prijatelji. Secas se?", rekao sam optimisticno iako sam u sebi vodio borbu.

Ne zelim da budemo prijatelji. Nismo stvoreni za prijateljstvo. Mi mozemo vise.

"U redu Styles...", rekla je tuzno pritom lomeci prste.

"Reci mi. Da li si se zamerila ikome pre nego sto si dosla ovde? Da li ti se ovo i pre desavalo?", upitao sam se nadajuci da ce se necega setiti.

Negativno je odmahnula glavom gledajuci u pod. Imam osecaj da me laze. Nije mi dala povoda da joj ne verujem ali jednostavno je tako.

"Da li si umorna?"

"Mnogo?"

"Da li si se uplasila?"

"Jos vise.", rekla je tiho.

"Da li ti treba zagrljaj?"

"Bilo bi lepo."

Zagrlio sam je. Osetio sam sam nemire koji se u njoj bore u nadi da ce izaci na povrsinu. Ali ona im ne dozvoljava. Drzi ih u sebi unistavajuci se.

"Zasto drhtis?"

"Bojim se?"

"Cega?", nastavio sam sa pitanjima.

"Sveta.", dodala je.

"Zasto?"

"Ne znam, jednostavno se plasim."

"Nemoj.Necu dozvoliti da te neko povredi."

Osetio sam uzdah olaksanja koji se oslobodio iz njenih grudi. Izdahnula je kao da joj je pao veoma veliki teret sa grudi.

Lezala je u mom zagrljaju neko vreme. Minute su prolazile. Zatim i sati, a ja sam je posmatrao. Ova devojka ima neizmernu lepotu a nije ni svesna toga. Lepa je u bilo kom trenutku. Kada je srecna, tuzna, ljuta, uplasena, besna... Prelepa je.

Drzeci je u svom narucju dobio sam pogresne misli u pogresno vreme. Nisam nameravao, zaista nisam. Jebeno musko. Napalio bih se na svaku devojku lepog izgleda. Idiot.

Nisam mogao a da ne zamislim nju na mestu Anne danas. Koliko god odbijao priznati to sebi danas, ona mi je pomogla da svrsim. Niko drugi do Reed. Samo ona. Zelim je za sebe. Ne zelim da je iko drugi dira. Prvo ne onaj manijak, zatim Kidd a nakon njega svi ostali.

Zelim da je imam jedino ja. Potrebna mi je. Smiruje me. Cini da se osecam lepo. Cini me drugacijim.

Ukocio sam se lezeci u jednom polozaju. Protegao sam ruke na sekund ali sam osetio kako joj se grudi ubrzano podizu i spustaju. Pricala je u snu ali previse tiho i brzo da nisam uspeo shvatiti ni rec.

Vratio sam svoje ruke na nju i umirio je. Mali smesak pobegao je sa mog lica shvateci da ja na nju delujem isto kao ona na mene.

Postalo je kasno a meni se spavalo. Lako je njoj, ona spava vec odavno.

Laganim koracima sam sisao i podigao je pazeci da je ne probudim. Odneo sam je u sobu pored moje. Spustio sam je u krevet i poljubio u teme.

Kada bi samo znala koliko je trebam.

___________________________________

Evo mene opet danas :)"""".