Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

49.

Evo me nakon 3 dana. Nisam imala volju za pisanjem jer je aktivnost ravna propasti, ali sam se setila da sam ovo pocela zbog sebe:). Do neba sam zahvalna devojkama koje redovno prate pricu i komentarisu😇.

Harry

Provoditi vreme sa devojkom kao Reed bi bio raj dok situaciju ne sagledas realno. Ima prilicno usranu proslost. Sadasnjost je podnosljiva ali ne i daleko bolja.

Zanima me ko je jebena osoba koja se iza skrivenog broja. Narusava njenu rutinu ali i moju. Shvatio sam da se zamerila pogresnim ljudima, ali nisam shvatio da je otislo toliko daleko da sam sada i ja meta.

Sinoc, u intervalu izmedju Nicove price i Lukeovog poziva, Kidd mi je napisao poruku. Pisalo je da mu se javim kada budem mogao i da je od zivotne vaznosti. Rekao sam mu da me boli kurac za njim. I stvarno me je boleo dok mi nije rekao da se radi o Reed.

Iskreno, uznemirio sam se. Pored Sophie, ma koliko me zaprepastilo saznanje o njenom uzimanju droge, osecam mir pored nje. Mir koji nisam godinama osetio.

Kidd je takodje napomenuo da delom zna ko stoji iza svega ovoga ali da mi ne sme reci. Usrao sam se na to. Kidd je u uskim odnosima sa malo ljudi, sto znaci da je ta osoba neko koga poznajem. To je zaledilo krv u mojim venama, jer, koji kurac jebeni?

Sada je 8 casova. Za 2h trebam da se nadjem sa njim kod starog skladista blizu Solarie. Ne znam kako da izvedem to. To mesto je sumnjivo, a sada su male sanse da dodjem tamo a da to ne primete lokalne tracare.

Nadam se da cu danas saznati vise. Mora da je situacija bas usrana kada on trazi pomoc od mene. Mislim, budimo realni, on samo zeli da jebe Reed a ja mu to ni mrtav necu dozvoliti. Jos 2 sata, i izvuci cu iz njega sve informacije.

***

Vec sat vremena lezim pored nje i zurim u njeno lice.

Bezbroj puta sam joj rekao da je lepa u mnogim situacijama samo da je iznerviram. Ali istina je da sam to zaista mislio. Lepsa je od svake koju sam upoznao. Nijedna joj ne bi parirala ni sada, a ni za milion godina.

Svo vreme razmisljam o Nicovim recima. Znam da me nije lagao. Proverio sam njenu tetovazu. Postoji. Kopka me jedini to sto mi ona sama nije rekla istinu. Celu istinu.

Ne vidim razlog za to nepoverenje. Mislim hajte molim vas. Uzeo sam joj nevinost. Video je u ocajnim izdanjima i trenucima. Poklonio sam joj knjigu i odveo na omiljenu izvedbu iste.

Koliko god cudni bili moji momenti iskazivanja ljubavi, istiniti su.

To nepoverenje je tako nepotrebno.

Zaista je lepa dok spava. Izgleda kao da su je stvarale sve Boginje ovog sveta. Jednom sam kao mali gledao onaj crtac gde bebu daruju tri vile. Da je taj crtac njen zivot, umesto tri, na njihovom mestu bi bilo barem deset vila.

Bacio sam jos jedan pogled na njeno lice, poljubio teme i brzinom svetlosti ustao. Obukao sam pantalone i posao u potragu za ostalim slojevima odece. Medjutim, ona se probudila.

"Gde ces?", tiho i sanjivo je upitala.

"Imam nekog posla. Nastavi da spavas.", rekao sam.

"Kakvog posla?", zbunjeno je dodala.

"Ma, sa Kiddom neki razgovor da obavim.", odmahnuo sam rukom.

"Oh, okej-", zaustavila se, promislila, rasirila oci i nastavila, "Cekaj! Sta imas da razgovaras sa Stefanom!?", glasno je upitala.

"Ne znam, zeli da razgovaramo. Verovatno da resimo nesuglasice.", rekao sam opusteno. Laz.

"Ne verujem ti. Zasto ti ne verujem?"

"Ne znam, ali moram da palim sada. Vidimo se.", rekao sam pokusavajuci da je se otarasim. Ali, ne ide mi.

"Idem sa tobom.", ubicu se.

"Mislim da ne bi treb-"

"Ne interesuje me uopste.", prekinula me je i otisla u kupatilo, brzinski se umila i oprala zube a zatim se obukla. Kosu je svezala u rep, obukla jaknu i pogledala me pobedonosno.

"Ma samo kreni.", rekao sam cangrizavo prolazeci pored nje. Iste sekunde sam uzeo telefon i napisao da cu doci ali da imam prepreku. Reed.

'Pozuri. Imam situaciju ovde. Ne govori joj o cemu je rec. Ne dovodi je u skladiste. Neka ostane u autu. I ponesi...'-znao sam sta to znaci. Ovo nece biti dobro.

Sophia ce se frapirati kada bude videla ono sto se nalazi u pretincu mog auta. Ali Boze moj.

***

Cutke smo se vozili 20ak minuta. Ovo joj se nece svideti ni najmanje. Ono sto ce videti nece biti lepo.

Zaustavio sam auto a ona je desno rukom uhvatila kvaku da izadje. Brzo sam je uhvatio za levu ruku i zaustavio.

"Hej!", namrstila se.

"Ne izlazis.", mirno sam rekao.

"Oh i te kako izlazim."

"Oh ne. Ne izlazis. I tacka. Jebena tacka."

"Ali-"

"Da li trebam da ti spelujem?  T a c k a.", rekao sam i ipak spelovao jer eto. Za svaki slucaj. Sta znam...

"Vrlo smesno, Harry.", rekla je naslanjajuci se na sediste. Nageo sam se na njenu stranu i otvorio pretinac.

Jedva sam je ubedio da ne ide sa mnom unutra. Ima da poludi sada. Polako sam vadio metalnu stvarcicu iz pretinca. Zatvorenih ociju. Ne zelim da vidim njen izraz.

"Harry!", uzviknula je sirom otvorenih ociju.

"Mogu da objasnim!", pravdao sam se.

"Pistoj! Kakvo objasnjenje imas za jebeni pistolj!?"

Shvatio sam da ga nemam.

"Ne bi razumela.", rekao sam sakrivajuci ga u unutrasnjost pantalona.

"Ostani u autu.", rekao sam smrtno ozbiljno i krenuo ka skladistu.