Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

30.

/Molim se za moje drugare iz Bosne koji se bore sa poplavama i katastrofama koje ta poplava nosi sa sobom. Molim se za Hrvatsku i Srbiju zbog problema koje ocekuju. Drzimo se./

Sophia p.o.v.

"Alex?", upitala sam misleci da sanjam. Ne misleci, nadajuci se.

"Glavom i bradom.", rekao je nezadovoljno gledajuci cas u mene, cas u Harrya. Shvatila sam da Alex ima otvoren pogled na moju sobu. To nije dobro. Definitivno.

Posteljina koju sam zategnula sada je unistena. Samo cu reci Harry. Nase stvari su na i oko kreveta. Ja sam u veoma kratkoj odeci. Harryeva kosa je blago receno u haosu, rascupana. Ova soba mirise na seks.

"Um, sta radis ovde?", ovo je zvucalo nepristojno ali nisam to zelela. Nakon svega ipak ga volim. Ruzno je da to kazem zbog svega sa Harryem ali Alex je imao veliku ulogu u mom zivotu.

"Vidim da nisam pozeljan," cinicno se nasmejao, "ipak sam bio u pravu kada sam rekao da si kurva.", ovo je zabolelo. Krenuo je da ode ali ga je Harry povukao za ruku.

"Sta si to rekao?", besno je upitao.

"Ono sto si cuo decko. Ko si ti uopste?"

"Da li si siguran da si rekao to sto mislis da sam cuo?", ovo ne sluti na dobro.

"Siguran sam.", odgovorio je prkosno. Harry je spustao gard. Dovoljno ga poznajem da znam da ovo radi kada zeli da zavara nekoga.

"Zasto bi to rekao i mislio za nju?"

"Zato sto spava sa svakim deckom na kog naidje. Tipicna tatina kurvica,", lagala bih kada bi rekla da ove reci ne bole. Zabolele bi me da dodju i od nebitne osobe ali od njega... to je previse, "ne znam sta si joj ti ali druze, ne dovodi sebe u poziciju zbog neke kao sto je ona."

"Da, u pravu si. Ne znas sta sam joj ja.", Harry se iritanto-psihopatski nasmesio.

"Da li bih trebao?"

"To je na tebi da odlucis."

"Da li zelim da znam?"

"To je takodje na tebi."

"Pa, dobro. Da cujem.", smoreno je rekao. I dalje zivi u zabludi da sam ga varala na svakom cosku i da i dalje spavam sa svakim. Ono sto ne zna jeste da sam svo ovo vreme bila devica. Ironija.

"Harry,", rekao je sa dramaticnom pauzom polako pruzajuci ruku pozdrava, strepim da saznam sta ce reci ili uraditi sledece, "njen decko.". Sok je zavladao mojim telom i licem. Jos vise sam se izenadila kada je ta pesnica koju je navodno pruzio u mirovnom smislu, poletela ka Alexovom licu.

Iste sekunde se zateturao za korak nazad ali nije gubio ravnotezu. Verovatno nije ocekivao ovo.

Harry p.o.v.

Video sam kako se iznenadila mojim recima. Jos vise se iznenadila kada sam ga udario.

Mozda nije moja devojka, zvanicno, ali pripada meni. A niko ne vredja ono sto je moje. Nikada.

Uzvratio je. Dodjavola, ovaj decko je jak. Ali, nije jaci od mene. Ako misli da cu kao neka picka da ga pustim da me prebije, pih. Vara se. Grdno.

Stisnuo sam pesnicu jos jace. Zavrsio je na podu. Moram da priznam. Nakon par udaraca upucenih njemu, izgubio sam dosta snage. Ne pamtim kada sam zadnji put vezbao.

Okrenuo sam se na sekundu da vidim nju. Stajala je ukoceno sa dlanovima preko usta. Jebiga. Prepala se.

Taj trenutak paznje bio je dovoljan da me onaj skot povuce na zemlju i krene sutirati. Mrzim ovaj osecaj. Osecam se kao neka krpa po kojoj svi gaze.

"Alex prestani! Odmah!", plakala je videvsi da ne mogu da se izborim. Zastao je na sekund i uputio joj pogled pun mrznje.

"Znas, jako me je povredilo kada sam cuo sta si mi uradila. Voleo sam te. Mislio sam da si i ti mene. Ali izgleda da su kurac i orgazam bitniji od onog ko te voli. Zar ne?", zastao je, "Sa mnom nisi htela da spavas. Bio sam u redu sa tim, ali kada sam cuo da te je neko drugi jebao-", nisam mogao dozvoliti da nastavi. Postavio sam mu stupicu i pao je.

Igra se menja.

Sada sam ja bio onaj koji drzi konce. Sada ja bio onaj koji zadaje bol. Udarao sam ga pesnicama sve jace i jace. Osetio sam bol u njima ali nisam zalio.

Nisam svetac. Nisam dobar. Nisam primer. Ali necu dozvoliti da neki olos poput njega vredja neku devojku na ovakav nacin.

Njegova krv se mesala sa mojom. Moja krvava pesnica i njegovo krvavo lice. Steta, bio je lep momak. Modrice na ocima, pocepana usna i posekotine na licu ne odaju lep izgled.

"Harry...", cuo se njen tih glas. Pravio sam se da ne cujem. Nastavio sam da ga bijem.

"Molim te... Prestani...", pravim se budala.

"Samo prestani jebeno!", sada se njen glas prolomio sobom. Verovatno i hodnikom.  Okrenuo sam se i video devojku uplakanog lica.

"Reed-"

"Samo ga pusti. Nije vredan.", rekla je pokusavajuci ostati hladna.

"Ali on-"

"Neka je.", pogledao sam je cekajuci da se predomisli, ali nije. Okrenuo sam se ka jedva zivoj osobi.

"Odlazi pre nego sto promenim misljenje.", ustao je, jedva. Mislio sam da je naucio lekciju. Kada je odmakao par koraka, Reed je prisla ka vratima da ih zatvori ali njegov glas ju je sprecio.

"Seti se Sophia. Ja znam za Beccu. Ali da li on zna?"

Mislim da nikada necu zaboraviti preplasen pogled u njenim ocima tog trenutka.