Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

21.

Pre nego sto pocnem sa nastavkom, zelim da kazem da ovog vikenda necu izbacivati nastavke pa cu se oduziti ovim veceras. Razlog je taj sto polazem par predmeta sledece sedmice i necu imati vremena za pisanje. Nadam se da mi to necete uzeti za zlo :).

Harry p.o.v.

Ne mogu ovo da gledam. Oci mi krvare. Ako ce me nesto ubiti, to ce biti ona. Moram nesto da ucinim povodom ovoga. Sve cu preziveti ali ovo... Nisam bas siguran. Sta da uradim? Sta?

Razmisljaj Harry. Razmisljaj jebeno. Nista mi ne pada na prokletu pamet. Uvek imam fiks ideje da se ponekada i sam sebu divim ali sada nemam nista, ali bas nista.

Ne ostaje mi drugo nego da pregazim ponos i pojavim se pred njima. Ne radim ovo jer mi se ona svidja, da se razumemo. Znaci fuj ne. Radim ovo jer mi je drugarica i ne zelim da je on povredi.

Brzo prilazim njihovoj klupi. O moj jebeni Boze. Sto se vise priblizavam vise se osecam usrano. Slika je ocitija. Ugao je drugaciji i sve se vidi bolje.

On joj nesto govori a ona se smeska. Ne vide joj se ni oci od smeha. U redu..

Toliko jako se nasmejala da me je zabolelo.

Namirisao bih njegove necasne planove na kilometar. Sprema se da je poljubi. On se i dalje smeje, sa sve zatvorenim ocima, i nema predstavu sta je ocekuje.

Ubrzavam korak ali shvatam da necu stici. Stoga je zovnem glasno.

"REED!", u pravo vreme. Bio sam na, po mojoj proceni, 5 koraka od njih, ali u trenutku kada je skoro prisao njenim usnama, ona je okrenula glavu ka meni i on je poljubio njen obraz.

Naduvaj mi se kurca Kidd.

Postidjeno je pogledala u moje besno lice i pocela da se pravda. To pravdanje je trajalo jedan jedini trenutak. Prestala je kada je shvatila da sam ja danas usrao stvar i da je ona ljuta.

"Nije to sto mis-", zastala je, "ma nestani Harry."

"Moramo da razgovaramo."

"Ne, ne moramo.", prkosno je rekla.

"O da, moramo."

"Rekla sam ti vec. Da li treba da ti slovkam?  N e  m o r a m o." Okrenula je glavu od mene.

"Reed, jebeno polazi. Oh ne ne, nemoj ni da pomisljas da mi pridikujes za ovaj recnik. Sama si kriva. Poci ces sa mnom. Milom ili silom. Biraj ako zelis. Ako ne zelis, biracu ja. Ali mislim da znas sta je za tebe dobro. Velika si devojka."

"Styles, ostavi devojku na miru. Ne zeli da ide sa tobom.", oglasio se Kidd.

"Zavezi ili cu te ja naterati."

Video sam da ona ne namerava da krene sa mnom svojom voljom. Pa, meni je u  redu. Uradicemo ovo na moj nacin.

"Kidd, ostani van ovoga da ona ne bi cula neke reci o tebi koje joj se nece svideti. Upozoravam te.", oboje su me upitno pogledali. Ubrzo su shvatili o cemu govorim.

Dok nije shvatila o cemu je rec, podigao sam je i prebacio preko ledja. Danas bezimo sa casova.

"Pusti me Harry, vristacu.", rekla je grubo.

"Ne neces."

"Zelis li da me iskusas?", ovako se igramo znaci. Okej.

"Zelis li da te kaznim?"

"Sta? Ne!", nisam mogao da vidim njeno lice jer joj je zadnjica pored moje glave ali verovatno ima sirom rasirene oci.

"Onda nemoj vristati."

Osetio sam kako me je besno lupila po zadnjici. Uzvratio sam istom merom. Neprijatnost sa njene strane porasla je na maksimum, rekao bih.

"Harry!"

"Sta? Sada smo 1:1."

"Imas lepu guzicu.", dodao sam nakon krace pauze.

"HARRY! Jezik! Ponasanje! Prestani!"

"Izvini. Imas lepu zadnjicu."

"Prestani."

Sophia p.o.v.

Njegova ruka na mojoj zadnjici stvorila je u meni cudan osecaj. Osecaj koji nisam pre osetila. Koji niko nikada nije stvorio u meni. Cak ni Alex.

Njegove reci 'Imas lepu guzicu.' imale su na mene uticaj kao opojno sredstvo. Osetila sam leptirice u stomaku. Pogresno. Tako pogresno.

Sve sto radim je pogresno. Prvo sam zamalo imala poljubac sa Stefanom, koji je Harry na svu srecu sprecio. Ne bih se osecala ugodno. Bilo bi prebrzo.

Ali ipak, kada bolje pogledam, on je divan prema meni. Sve je sto Harry nije. Mozda bi mi bio dobar decko?

Sa druge strane, ovo sve sa Stylesom je pogresno. Nakon zamalo poljupca sa prvim deckom, ovaj me dodiruje. Kako sam dospela ovde Boze.

Osetila sam njegove ruke na svojoj zadnjici kako me spustaju na pod.

"Ne dodiruj me vise!", zapretila sam mu prstom.

"Ne svidja ti se?"

"Rekla sam ti nesto.", prisao mi je blize.

"A ja sam tebe pitao nesto."

"O cemu si zeleo da razgovaramo?"

"Tako sam i mislio.", promrmljao je tiho. Pravila sam se da ga ne cujem.

"O Stefanu."

"Zasto? Ljubomoran si?"

"Sta? Ne? Zasto bih bio?"

"Tako sam i mislila.", promrmljala sam ali je i on mene cuo.

"Sta bi to trebalo da znaci?"

"Reci mi sta imas i odlazi."

"Gledaj Reed. Rekao sam ti da te zeli za sebe. Zar ti ovo malopre nije bio dovoljan dokaz?", dodjavola, u pravu je.

Jos i one poruke od danas. Ima smisla.

"Kakve poruke?", upitao je.

"Sta kakve poruke?", uzvratila sam zbunjeno.

"Rekla si Jos i one poruke od danas, ima smisla. Pa te pitam. Kakve poruke?" Boze, rekla sam to naglas.

"Ucinilo ti se.", pocela sam da slezem ramenima. Udaljila bih se za korak ali on bi prisao za isti.

"Nemoj mene da lazes, Reed. Znas da te lako mogu procitati.", sapnuo mi je. Osetila sam njegov leden dah na kozi.

"Ne lazem te.", rekla sam gledajuci u pod.

"Vidis? To je ono sto lazovi rade. Izbegavaju kontakt ocima. Sada mi reci. Kakve poruke?"

"U redu...", rekla sam kroz izdah, "dobila sam poruke sa skrivenog broja. Opet."

"Molim?"

____________________

U ponedeljak nastavak...