Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

50.

Nije me bilo 5 dana... zelim da kazem da jedva pronalazim vreme da pisem pa... to je to... ovaj deo je veoma kratak...

Sophia

Cekam ovde vec 20 minuta. Dogovorili smo se da ne izlazim iz auta ali ne mogu zaboraviti ono sto sam videla.

Pistolj! On ima prokleti pistolj! U jebenom autu!

Ne znam sta se i kako se dogodilo, ali sve se promenilo preko noci, ocito.

Do juce je citao Sekspira a danas mi 'ladno pokazuje pistolj. Do juce je mrzeo Stefana a sada je otisao da... razgovara sa njim? Razgovor sa pistoljem? Mislim da je to odgovor na moja pitanja.

Volela bih da znam o cemu razgovaraju, ako uopste to rade. Nesto mi govori da nije tako.

Da li da izadjem iz auta ili ne?

Ne mogu da sedim ovde mirno, ali opet, sa druge strane, ne mogu ni da izadjem. Harry je bio poprilicno besan jutros. Ne zelim da se igram sa njegovim raspolozenjem.

Ma ko je on da meni govori sta da radim ili ne?! Niko. Eto sta je.

Niko ne upravlja mojim zivotom. Niko. Pa cak ni on.

Odvazno i hrabro sam uhvatila bravicu ali u otvaranju nje prekinuo me je zvuk pucnja.

Zvuk prokletog pucnja.

Sta da radim? Boze! Hvata me jeza. Hvata me panika. Osecam kako se preznojavam. Kako ljudi reaguju u ovim situacijama??? Da li je Styles okej, da li je povredjen? Sta se desava sa Stefanom?

Cekaj.

Harry ima pistolj, nadam se da ga nije koristio. Bolje bi mu bilo.

Moram da znam sta se desava. Moram.

Brzim pokretom izlazim iz auta i trcim ka oronulom skladistu. Nema straha i premisljanja. Ovo nisu prioriteti ali su moji ljudi.

Sad ili nikad. Otvaram skladiste i sve sto ne zelim, ja upravo vidim.

Styles, sa pistoljem u ruci, gleda ka bezivotnom telu decka pepeljasto plave kose. Njegovo telo lezi na betonu okruzeno krvlju.

Glasan jecaj izleteo je iz mojih usta. Nisam se trudila da ga laziram ili prekrijem.

Stefan nije zasluzio ovakav kraj. Nije. Jebeno nije.

Zasto prokleto nisam razgovarala sa njim kada je zeleo? Kada je trebao pomoc, kada je trebao nekoga?

Ja sam ogromno govno i jos gori prijatelj.

"Sta radis ovde!? Rekao sam ti da ostanes u autu!", glasno je vikao na mene. Istina je, njegovo vikanje me ne dotice po prvi put u zivotu.

"Boli me kurac za onim sto si rekao.", tiho sam rekla gledajuci ga u oci. Tako ljudima dajem do znanja da mislim ono sto govorim.

Krenula sam ka Stefanu, to jeste njegovom telu, ali Harryeva ruka me je sprecila.

"Ne smes.", rekao je.

"Ne interesuje me.", odgovorila sam.

"Sophia, rekao sam nesto!", viknuo je. Da okolnosti nisu ovakve, verovatno bi mi znacilo sto se brine i ostala sranja. Ali sada ne.

Jebeno je ubio coveka! Mog prijatelja.

"Ne interesuje me! Ubio si mog prijatelja! Mrtav si za mene...", vikala sam smanjujuci ton na kraju.

Ipak sam se slomila. Koliko god pokusavala oterati suze, one su me pobedile. Harry nije bitan sada. Ovo je zbog Stefana. Ovo je osecaj krivice.

Najgora stvar kod osecaja krivice je ta sto te nikada ne napusti u potpunosti. Nekada imas osecaj da je prestalo, ali onda se pojavi opet, i prezivljavas sve ispocetka...

"Ne mislis to Reed-"

"Nemoj Harry! Samo nemoj.", rekla sam brisajuci suze.

"Saslusaj me-"

"Ne, ne zelim. Nisi vredan svega ovoga Harry. Nisi vredan pokusavanja. Nisi vredan bilo cega od svega ovoga. Ne znam zasto ti se uporno vracam. Nemam razloga za to. Ti si niko i nista. Obicna kukavica.", rekla sam grubo.

"Ne razumes.", rekao je sada hvatajuci me za obe ruke. Pogledala sam u njih. Nasmejala sam se cinicno.

"Znas, da te ne znam bolje, pomislila bih da ti je stalo i da govoris istinu. Ali ovako, ostajes lazov. I na kraju krajeva, ubica.", rekla sam i izasla iz skladista.