Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

52.

3k citalaca!!!

Sophia

"Hvala ti Stell.", rekla sam nervozno kada se njeno auto zaustavilo pred kapijama skolskog doma.

"Trebam li da pitam?", upitala je nekako cudno. Nekako zainteresovano. Ali u istom mahu, shvatala je da nisam raspolozena za razgovor.

"Ne, molim te.", rekla sam naslanjajuci se na sediste.

"Uvek sam tu ako zelis da pricas. Znas to, zar ne?", pogledala me je pogledom punim razumevanja.

"Znam.", rekla sam i osmehnula se osmehom koji je trajao nanosekundu.

"Zelis li u izlazak veceras?"

"Zapravo, odlazim veceras.", rekla sam zatvorivsi oci brzo i spremajuci se na lavinu pitanja i podpitanja.

"Sta!? Zasto?? Gde!? Zasto mi nisi ranije rekla Sophia Reed!?", rekla je mahajuci rukama ispred sebe.

"Zbog ovoga...", rekla sam gledajuci je sa krivicom.

"I dalje mi nisi odgovorila gde i zasto ides.", rekla je sa rukama prekrstenim na grudima.

"Illionis.", odgovorila sam nakon par sekundi zurenja u tacku ispred sebe.

"Z a s t o?", spelovala je pitanje. Pogledala sam je sa podignutom obrvom a zatim pogled vratila na staru tacku.

"Samo zelim to. Nisam dugo videla porodicu a imamo neke probleme. A i zavrsila sam sve ocene. Poslacu mejl direktoru da odlazim i da mi da papir za-", sranje, zaustavila sam se sama kada sam shvatila da previse otkrivam.

Pogledala sam ovaj put u nju. Gledala me je sa pomesanim osecanjima. Bes, ljutnja, iznenadjenost, iznerviranost. A na kraju. Tuga.

"Kako mozes?", upitala je.

"Kako mogu sta?"

"Otici tek tako. Zauvek. Bez jebog pozdrava. Bez icega."

"Nije mi prvi put.", odgovorila sam i slegla ramenima.

"Whoa, odusevljena sam,", rekla je aplaudirajuci, "tako lako ostavljas ljude kojima znacis. Bravo.", rekla je frknuvsi.

"Ne znacim nikome ovde.", rekla sam jednostavno.

Kada se radi o meni, iskrena sam.

"Kako mozes to da kazes?", rekla je udarivsi rukom od volan, "Meni znacis, a na kraju krajeva, njemu znacis."

"Daj molim te,", pocela sam kroz smeh, "on mi izigrava decka a nije mi poslao poruku 2 dana. Da ne pricam o pozivu i slicno.", smesno.

"Sophia, ti bas ne shvatas."

"Hm?"

"Ne govorim o Jaredu, govorim o Harryu.", rekla je i pokazala rukom ka vratima.

Znala sam sta to znaci. Jos jednom prijateljstvu je dosao kraj.

Harry

"Hvala ti druze.", rekao sam Nicu.

"Sta cemo za tvoj auto?", upitao je. Neko ga je jebeno ukrao!

"Ne znam. To je samo auto. Snaci cu se.", slegnuo sam ramenima.

"Ova situacija sa bezanjem i to... Zelim li pitati?", pitao je.

"Ne ovaj put.", rekao sam prelazeci rukama preko lica.

Ne verujem. Ona me je spasila. Cak i nakon situacije i jebenog Kidda.

Spasila me je.

Nas dvoje moramo razgovarati. Ovo ne moze proci ovako, bez razgovora. Ne moze ostati na ovome.

"Uvek sam tu ako zatrebas razgovor. Znas to, zar ne?", rekao je sazaljivim ocima.

Gledao sam ga par sekundi a onda smo se poceli cepati od smeha. Obojica.

"Daj ne seri pederu.", rekao sam kroz smeh.

"Osecam se kao jebema devojcica ciju je drugaricu ostavip decko pa je ja tesim.", rekao je onda sam se opet zasmejao.

"Cekaj, gde je Luke?", upitao sam kada sam shvatio da ga nisam video dugo. Pa dobro, jedan dan ali svejedno. To je puno.

"Nisam siguran ali mislim da jebe neku navijacicu.", rekao je slezuci ramenima.

"Se kladimo u 20 da je Betty?", rekao sam sa zabavljenim licem.

"Hm, ne. Mislim da je Nina u pitanju.", rekao je samouvereno.

Ali nije znao nesto. Nije znao da Luke vec neko vreme odmerava Betty i da mi je pre par dana rekao da ima plan kako da je zbari.

Pametan decko!

"Slusaj, moram da palim. A ti se cuvaj.", rekao mi je.

"Vazi.", rekao sam otvarajuci vrata.

"Cekaj, sta sa Reed?", pitao je.

"Sta sa njom?", upitao sam zbunjeno.

"Ste u svadji nekoj?"

"Pretpostavljam.", rekao sam kroz izdah.

"Znas da moras to da resis. Ona je jedna u milion."

"Ima ih jos.", rekao sam u pokusaju da se nasalim iako sam i sam znao da nije tako. Samo mi se ona dopada.

"Ti ne razumes brate, zar ne?"

"Sta to?", pitao sam namrsteno.

"Volis je."