Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

11.

Sophia p.o.v.

Budim se protiv svoje volje. Tezina mog tela je udvostrucena. Osecam se kao da nemam ni truncicu snage u sebi. Moja usta vape za barem jednom kapljicom vode.

Pitanje je, sta se desilo sinoc?

Ne zelim da saznam ali moram. Ne secam se skoro nicega. Jedini trag koji je ostao u mom secanju jeste hladan dodir koji mi je i vise nego prijao.

Glava me uzasno boli. Ne secam se da sam pila ili koristila bilo sta sto ne treba. Ovo je zaista cudno. Osecam se po malo uplaseno jer apsoltuno nemam predstavu o dogadjajima od prethodne noci. Bilo bi lepo kada bi mi neko objasnio neke stvari.

Ne zelim da ustanem. Ova soba je toliko lepa. Osecam se prijatno u njoj. Beli zidovi su tako cisti. Police su ispunjene desetinama knjiga. Jedno krilo ormara je blago otvoreno i pokazuje besprekornu unutrasnjost. Sva odeca, koliko vidim, slozena je kao pod konac.

U prostoriji se ne oseti miris jakog parfema, alkohola, cigareta ili zagusljivosti. Oseti se miris lepog omeksivaca i miris svezine. Prelepo je.

Pozitivna jeza me je prosla kada je zavladao malo jaci povetarac koji je u sobu usao preko prozora otvorenog na kant.

Bela posteljina uklopila se u citav izgled sobe. Na radnom stolu videla sam debeo rokovnik crne boje. Pretpostavljam da je to neka vrsta dnevnika. Ne nameravam da ga citam. To je rusenje tudje privatnosti.

Volela bih da znam cija je ovo soba. Nije mi svejedno. Tako bih se osecala da sam u zenskoj sobi, ali ovo definitivno nije soba jedne devojke. Videla sam odecu u ormaru. Definitivno je muska.

I dalje sam sedela na krevetu razmisljajuci kako da se ponasam u nepoznatoj sobi nepoznate osobe. Vrata su pocela da se otvaraju. Sada cu saznati ko je osoba kojoj pripada ova soba.

Harry p.o.v.

Pre dva sata sam usao u sobu da proverim u kakvom je stanju. Ostavio sam odskrinut prozor da joj ulazi svez vazduh.

Tresla se u snu. Dozivala je ime Alex i trazila od nje, ili njega, da joj oprosti. Prisao sam krevetu da je pokrijem a ona je kroz san stavila ruku na moju i rekla, ne ostavljaj me i ti.

Sada bih trebao da je probudim. Danas nemamo nastavu ali imamo odlazak u pozoriste sa skolom. Nadam se da uspavanoj lepotici nece biti tesko da ustane nakon ko zna koje kolicine alkohola.

Tihim korakom sam usao u sobu pazeci da je ne probudim naglo. Reed, u pakao ces me oterati.

Otvorio sam vrata ali na moje iznenadjenje, bila je budna. Gledala me je sirom otvorenim ocima, pokazujuci prstom ka meni.

"Ti??", upitala je. Verovatno ne zna da je ovo moja soba. Verovatno se i dalje cudi.

"Ja."

"Ovo," pokazivala je rukama oko sebe, "ovo sve je tvoje?"

"Aham.", rekao sam potvrdo klimajuci glavom.

"Krevet u kojem lezim, tvoj je?"

Cudno je da jedna pametna devojka kao ona, moze da postavlja glupa pitanja koja su jebeno ocigledna i ne zahtevaju odgovor.

Sacuvao sam te reci za sebe, ne zelim da se opret svadjam sa njom.

"Da Reed, moj je," video sam kako se rumeni, zadovoljno sam se osmehnuo, "sta, nisi ocekivala ovako urednu sobu od osobe kao sto sam ja?", uvredjeno sam pitao i stavio ruku na srce, "Ovo boli."

"Ne budi bezobrazan.. Reci mi, ko me je doveo ovde. Da li si to bio ti?"

Mozda je bolje da ne zna za sinoc. Bila je toliko razvaljena da verovatno nije znala kako se zove, a tek sa kim je bila u krevetu.

"Ne, i nije me briga. Zamolio bih te da ustanes i ako zelis sidjes na dorucak. Ne zelim da zakasnimo u pozoriste zbog tebe."

Cuo sam njen smeh. Zasto se smeje? Podigao sam obrve upitno cekajuci odgovor.

"Ti? Pozoriste? Da li je ovo neka sala?"

"Da li izgledam kao da se salim?"

"U redu," rekla je ozbiljno,"reci mi, sta idemo da gledamo?"

"Romeo i Julija." Njen smeh se prolomio citavom sobom. Sta nije u redu sa njom?

"Izvini, ali ovo je jako smesno. Shvatila sam da volis knjige ali ovo, Sekspir i romantika, u to ne verujem."

"Sekspir je jednom rekao, Ljubav je dim stvoren parom uzdisaja, ali podstaknuta, ona ima sjaj vatre u ocima zaljubljenih. Ali ucveljena kad je, to su suza vali."

Laganim korakom priblizio sam se svim knjigama koje posedujem. Pronasao sam vec pomenuti roman, uzeo ga, okrenuo se ka detinjastoj devojci i pruzio joj ga.

"Izvoli. Ovo je poklon od mene. Obrazuj se.", rekao sam namognuvsi joj. Video sam kako se zarumenela.

Osetio sam kako se trznula dok su nam se prsti dodirivali.

Okrenuo sam se, zadovoljno smeseci se. Doviknuo sam "cekam te", i sisao u prizemlje.

_________________

Dobro jutro😅. Kako vam se dopada?

Love,
          S.