Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

41.

Sophia p.o.v.

Sedim na podu sobe i gledam slike u albumu dok u pozadini sviraju Beatlesi.
Za oko mi je zapala fotografija sa Alexom. Nas dvoje, na krovu zgrade, zagrljeni i omotani dekicom. Lepa uspomena.

Let it be, pesma koja svira, bila je nasa pesma. Ne. Nisam je pustila zbog nostalgije. Samo je stigla na red jednostavno. Prezirem ga nakon svega ali nedostaje mi sve sto je bilo.

Kupim forografije rasute po podu i vracam ih nazad u kutiju gde im je mesto.

Nekada je beg od realnosti sve sto nam je zaista potrebno.

Don't let me down svirala je oni noci kada smo se prvi put poljubili. Kada smo postali zvanicni. Ne mrzim ga. Ma ni ne prezirem ga. Samo me je uvredio i razocarao.

Predobra si da mrzis, govorili su mi svi. Uvek bih se ljutila ali u pravu su.

Naslonila sam se na zid i zatvorila oci. Uzivala sam u onome sto cujem.

Nekada lepe uspomene pobede lose osobe sa kojima su stvarane, i tada je sve lepo. I dalje volis te dogadjaje iako su te te osobe unistile.

To je moc zivota.

Par suza nakvasilo je moje bledo lice. Samo mi sve mi nedostaje. Pretpostavljam da je to u pitanju. Ne trudim se ni da ih obrisem.

Pesma i dalje svira a ja tiho jecam. Uvek sam bila slabic.

Cula sam kucanje na vratima. Stella. Rekla je da ce doci. Videla sam da zeli da pricamo nasamo. Bez Betty. Razumem je. Betty nije losa ali zna da bude bol u guzici.

U dukserici i sorcu, neuredne pundje i bledog lica prekrivenog suzama otvorila sam vrata i susrela se sa zelenim ocima.
Sta on radi ovde?

"Harry?", zbunjeno sam upitala. Mislila sam da sam ga zauvek oterala od sebe.

"Ma daj Reed...", zvuci cudno, "Kakav Harry? Zovi me Styles. Bas kao sto si pre...", rekao je sa setnim osmehom na licu.

"Sta zelis Harry?", ljuto sam upitala. Zaboga. Naisao je u najgorem momentu.

"Zasto places?", rekao je dodirujuci moje lice.

"Ne placem."

"Ne lazi me..."

"Ne lazem te."

"Mene neces smuljati. Poznajem te."

"Zasto si ovde?"

"Sta to slusas?", pitao je i ocito nepozvan, usao u moju sobu te pogledao ekran mog telefona. Iskulira me je.

"To sto vidis.", rekla sam.

"Nah,", rekao je odmahnuvsi rukom, "ne volim ovu pesmu.", rekao je listajuci moju play listu.

"Vrati mi telefon.", rekla sam nameravajuci da ga uzmem ali ne. Podigao je ruku u zrak, i telefon zajedno sa njom.

"Ne-ne.", rekao je smeskajuci se.

"Nije smesno, debil si. Vrati mi ga."

"Poljubi me i dobices ga nazad.", rekao je ponosno. Sta nije u redu sa njim?

"Jesi pijan ili glup, Harry?"

"Samo malo malkice.", rekao je priblizavajuci  palac i kaziprst jedan drugome. Upitno sam izvila obrve.

"Pijan mislim. Ne glup. Pijan."

"Vidim. Vrati mi prokleti telefon!", rekla sam besno.

"Nema san-", prekinuo ga je zvuk poruke. Boze nadam se da nije Jared. Samo ne on. Rasirila sam oci od straha a on ih je suzio i poceo da cita poruku.

'Hej Soph. Ne mogu doci. Jared me je zamolio da ovu noc prepustim njemu. Tako da... Ubrzo krece ka tebi. Nadam se da si spremna hehe.'

Cinicno se nasmejao. Jebem ti Stella!

"Moj mali burazer znaci.", rekao je razmisljajuci te nastavio, "Nazovi ga i reci da ne dolazi "

"Sta? Ne. Necu Harry!"

"Da li si sigurna?", prisao je korak blize i pitao me. Moje telo je zadrhtalo. Ipak cu ga poslusati. Pruzio mi je ruku te moje prste okrznuo svojima.

Okrenula sam njego broj i cekala da se javi. Hajde dodjavola. Hajde.

"Hej S!", radosno je rekao.

"Hej Jared. Ne osecam se najbolje. Mozemo li druzenje premestiti za sutra?", upitala sam gledajuci ka Harryu koji koluta ocima. Debil obicni.

"Naravno. Sta nije u redu?"

"Ma... Samo me boli glava...", lazovcino.

"Oh, okej. Vidimo se sutra.", uzeo je telefon iz moje ruke i ukljucio pesmu Angie.

"Da li si za ples?", upitao je milo. Kako je samo pijan. Pa nije ni svestan.

"Imam li izbora?"

"Uvek."

"Ne zelim te povrediti.", rekla sam prihvatajuci njegovu ruku.

"Vec jesi.", dodao je laznim osmehom.

*

To vece. Ta pesma. Taj ples. Mi.

'Vec jesi', bilo je poslednje sto mi je rekao. Nakon kratkog plesa usledili su nasi poljupci i uzdasi. Ubrzo smo se nasli na mom krevetu bacajuci sve sto se na njemu nalazilo.

Sada smo postojali samo on i ja. Samo mi. Angie je i dalje svirala a ja sam uzivala.

Cak iako je spavao sa nekom kurvom ono vece u klubu, i sto ja imam decka i varam ga... ne osecam krivicu ni najmanje. To je problem. Ne osecam se krivom.

Njegove usne su po mom telu a svaki dodir me budi i cini me zivljom. Ljubim ga kao da nisam nikoga nikada pre.

On. Styles. Bio je moj pocetak i bice moj kraj.