Trebam te. /h.s./ /zavrsena/

3.

Sophia p.o.v.

Iritantna melodija siri se mojom sobom. Vreme je za ustajanje, pretpostavljam. Zelela bih da casovi pocinju od 9... Jednostavno je zamorno.

Psihologija. Prvi cas. Do sada nisam imala taj predmet. Izgleda zanimljivo. Trudicu se da dam svoj maksimum, da pokazem najbolje od sebe. Zelim da budem na dobrom glasu. Doslo je vreme i za to.

Slucajno pogledah na sat. Shvatih da imam jos malo vremena do pocetka.

Blizu skole nalazi se mala kafeterija. Jutro bez kafe nije jutro. Meni. Licno ja, bez nje, ne mogu da funkcionisem.

Topao je jesenji dan. Iskoristicu ga za haljinicu. Na brzinu sam se obukla i kosu ocesljala u pundju. I ako je ovo bilo sve, samo ne pundja. Nisam bas imala vremena za prolazan izgled te sam uzela prve carapice koje sam nasla. Bele sa cipkom na vrhu. Podsecaju me na detinjstvo. Oh, tako cu zazaliti zbog ovoga. Verovatno izgledam smesno.

Devojka na kasi mi je ljubazno urucila kafu. Platila sam te krenula ka izlazu. Brzi i nespretni koraci dosli su me glave. Neko me je jako okrznuo ramenom? Ili sam ja bila ta koja je nekoga okrznula? Verovatno to.

"Pazi jebote", bilo je sve sto sam cula od muske figure. Videla sam samo njegova ledja dok je odlazio. Crna kosulja, karirane hlace i vans patike. Zanimljivo. Recnik mu je na mestu vidim.

"Izvini"- promrmljala sam tiho, vise za sebe, ne zeleci dobiti jos neku grubu rec.

U poslednjem trenutku stigla sam na cas. Stefan nije bio tu. Cudno. Odlicno. Dve poslednje klupe ostale su slobodne. Zar ljudi uglavnom ne zauzimaju njih prvo?

Harry p.o.v.

Zasto ljudi imaju jebenu potrebu da se zakucavaju u mene? Da li mi na celu pise 'zalepi se za mene'? Ne bih rekao. Iako mi nije smetalo, s obzirom da je u pitanju bila zgodna devojka u slatkoj haljinici, iznervirao sam se. Nisam popio na prvu kafu a vec je neko naleteo na mene. Ili bolje, u mene.

Bila mi je poznata. Verovatno jedna od devojaka koje sam jebao, ili jedna sa liste cekanja.

Bolje bi bilo da pozurim. Ne treba mi neopravdani drugi dan skole. Jebena psihologija. Sta ce mi to koji kurac?
Pokupio sam ona dva mangupa te sa njima krenuo na cas.

Kasnili smo. 4 minute i 38 sekundi. Jebeni profesor je brojao. Ko to jos radi?

"Odlucili ste se pojaviti, gospodo?", rekao je matori.

Da?

"Izvinite profesore, Styles je kriv, nije na vreme dobio kafu, plus, neko se zabio u mjega. Mrzovoljan je. Mozemo li uci?", Luke jebeni Adams.

"Covece, koji ti je kurac?", tiho sam ga upitao, upitao moleci Boga da profesor nije cuo. Ne bi mi se pisalo dobro da jeste.

"Na mesta." Zastao je. " jos ovaj put."

Naravno, ta dva debila ce sedeti zajedno, a ti Harry, sedi sam. Uocio sam jednu poslednju klupu, potpuno praznu. Planirao sam ih preduhitriti i sesti tu, ali oni su bili brzi.

"Nemam gde da sednem." Opusteno sam rekao aludirajuci profesoru.

"Harry, oduzimas mi cas svojim glupostima
Imas slobodno mesto kraj Sophie."

Nevoljno sam odmarsirao ka cilju. Devojka mi je izgledala poznato? Nema veze. Boli me kurac.

"Um, hej" nespretno je rekla.

Podigao sam ruku i mahnuo jednom. Nisam bio zainteresovan.

"Nisam ti se izvinula kako treba. Mnogo mi je zao zbog onoga u kafteriji. Zurila sam na cas."

Okrenuo sam glavu prema njoj zainteresovano. Osmehnuo sam se njenom izgledu. Rozkasta haljinica. Bele starke. I kao slag na tortu, bele carape sa cipkom. Imam osecaj kao da sam u decijem crticu.

Shvatio sam odakle mi je poznata. To je nova devojka. Dobro izgleda, iskren moram biti. Ali ovo? Ovo ima veze sa drogom? Ne bih bio bas siguran.

"Sve pet" dodao sam. Smeskala se, verovatno je druzeljubiva i misli da ima sanse kod mene. Mogao bih da se pozabavim sa tobom devojcice.

"Ko jos nosi cipkaste carapice, u cevrtom razredu", zastao sam, "srednje skole?".

Njem osmeh je nestao iste sekunde. Uvredila se, rekao bih.

"Ko jos nosi karirane hlace?", rekla je ponosno. Sta?

"Polako devojko, imas jos mnogo da ucis", rekao sam smeseci se. Pokazacu ti ko, pomislio sam.

________________________

Kako vam se dopada?