Kad sam sreo Veru 🔚

5

VERA

"Dobar dan, imam zakazan sastanak sa gospodinom Petrov. U vezi zaposlenja." Ispred mene se pojavi zgođušna crnka i pogleda me onako sa visine, te nastavi da šara svojim plavim očima okolo.

"Dobar dan, malo ste poranili, gospodin nije u kancelariji. Sedite, pozvaću vas čim dođe."

"Hvala vam." Još jednom me odmeri i vrckajući ode prema foteljama na drugom kraju hola.

Ko još ide na razgovor za posao kod generalnog direktora?

On je meni nešto rekao? Kakav licemerni gad!

Nadam se da gospodična Petrović osim velike zadnjice i dekoltea ima još nešto, čime se zaista konkuriše za posao.

"Vera, jel Petrov unutra?" Ne preteruje Dani kada kaže da sam sekretarica svih.

"Nije, izašao je, ali stiže valjda za 15 minuta, ima zakazan sastanak." Odgovorim gospodinu Jović i pokažem očima prema gospođici koja se očigledno dosađuje. "Sa gospođicom."

"Dobra je" Oženjeni ste, da Vas podsetim. Ipak mi gospođa Jović obračunava platu, ne bih da joj se zamerim.

"Samo gledam." Nasmeje se, "Javi kad bude slobodan."

"Jasno."

Ledeni kasni 15 minuta a gospođica mi poslednjih 10 probija mozak svojim štiklicama. Gde je pre izgubila živce i gde se ovaj zaglavio?

"Gospodin još nije stigao?"

"Ne."

"Ali kasni skoro 20 minuta."

"Žao mi je." Zaista mi je žao, izgleda da se džabe sređivala.

"Lutko, glava me ubija, neki lek?" Dani se malaksalo naslanja na pult.

"Jasna ti je pokretna apoteka."

"OK. Posetiću je. Ko je ova?"

"Čeka na sastanak za posao sa Direktorom."

"Jaoj, zaboravio sam da ti kažem da ga pozoveš kad stigne." Dani se tresne po glavi i bukvalno pobegne, ti Verice sad ganjaj Vlada.

Podignem slušalicu i okrenem njegov broj, nakon prvog zvona se javi.

"Gospodine, stigla je gospođica Petrović." Napravim malu pauzu. "Pre 40minuta."

"I tek sad me obaveštavaš?"

"Sad sam saznala da treba da Vas obavestim." Mirno kažem, meni je ovo smešno, ali se suzdržavam.

"Dolazim." Prekine i ja se onda slatko nasmejem, kao da to nije mogao meni da kaže. Nego preokupiranom Daniju.

Ni tri minute nisu prošle kada se stvorio pored mene, izgleda je bio tu negde u firmi.

"To je ona?"

"Valjda vi znate kome ste zakazali sastanak."

"Nikada je ranije nisam video." Izgivori te joj se obrati, "Gospođice, ja se izvinjavam što ste čekali, ali sastanak se odužio. Izvolite u moju kancelariju."

Plave oči šaraju njegovim telom i istog momenta mu opraštaju kašnjenje, upućujući mu stidljiv smešak i zavrcka ispred njega.

"Nije problem."

"Pijete kafu?"

"Sa malo mleka."

"Vera, dve kafe u moj kabinet." Pogleda me i produži za njom.

"Nisam kafe kuvarica!" Nauči već jednom.

"Znam." On to mene zeza?

Podignem slušalicu, naručim dve kafe, ko će ga znati, ne bih da me ova nalickana zameni.