Kad sam sreo Veru 🔚

25

VERA

Zaustavim se na parkingu u zgradi i pozovem Vlada da siđe, treba mi pomoć. Lav je zaspao u svom sedištu a treba neko da odnese gore sve te kese koje se nalaze u gepeku.

Spusti ruku oko mog struka dok stojim nagnuta u auto kako bih otkačila pojas sa Lavovog sedišta. Spusti usne na ogoljeno rame i zvučno me poljubi.

"Ja ću. Imamo goste."

"Koga?" Okrenem se ka njemu i odmaknem.

"Janu..."

"Došla je opet da leči nervozu na meni?"

"Ne budi gruba prema njoj, zatekao sam je gde plače i pitala je da dođe kod tebe, nisam mogao da je odbijem."

"Dobro je da je došla, što bi moja majka rekla, treba njoj vrbov prut, da vidim dal bi onda histerisala oko gluposti...", pogledam ga, gleda me sa izvijenim uglovima usana u neki poluosmeh. "Imaš i kese u gepeku." Okrenem se ka liftu.

Ja kupujem, on nosi kese, podela rada je najvažnija.

Uđem u stan i zateknem Janu sklupčanu u uglu garniture, pokajnički me pogleda. Impulsivnost je nasledila od oca, onaj deo gde jezik koristi bez upotrebe mozga od tetke.

Ubitačna kombinacija.

Danas sam je videla sa cigaretom, kafom i Danijelom ispred firme, kada sam je posle toga srela samu, prokomentarisala sam kako joj čestitam na izboru prijatelja.

Bira ih kao ja nekad momke.

Lepi na oko.

Ona meni odgovori kako ona nije kriva što sam ja umišljena i što me neki ljudi nevole. U roku od par minuta ispala sam i sebična i bezobrazna. Sve jer sam rekla da Namiguša nije dobro društvo. I nije. Mislim i dalje da nije zaslužila nagradu od mog budućeg muža jer se onsko ponaša prema meni.

Sada slušam prvo izvinjenje, zatim kako joj nije dan, kako joj se sve skupilo i kako sam se ja samo našla na meti. Zatim je tešim dok plače, onda mi kaže kako se zaljubila i kako je ispala glupača.

Tu je sto posto razumem.

"Ne brini, ja sam se do Vlada zaljubila još tri puta, jednom i udala, bila prevarena, razvela se... Ni jedan nije vredan tvojih suza. Sad mi kaži ko je u pitanju?"

"Nadam se da neće biti tvoja priča." Nasmeje se, dok briše suze. "Ja bih poludela na tvom mestu."

"Vidiš da ja već i jesam malo luda."

"I našla si nekog ko voli tvoje ludilo. Teško Vladu sa nama."

"Hej mala, ja sam ti rod. To znači da uvek treba da budeš na mojoj strani, jer dok je tetke biće i teče. Ne skreći sa teme, da čujem ko je momak?"

"Tebe svakako više volim, ali sam i realna. Ne poznaješ ga."

"Upoznaću ga, ako treba."

"Ma zaboravi. Nije važno. Tako mi je žao što sam ti..."

"Sad je gotovo i nisam ljuta. Ti si još dobra, ja svoje tetke i dan danas izbegavam."

"Niko nema tako kul tetku kao ja. To kažu i moje drugarice."

"Bravo za neke drugarice." Malo sam ironična.

"Ne razumem što toliko ne voliš Danijelu. Meni je ona sasvim okej."

"Neka ti je onda. Još samo malo i baj baj..." srećno mahnem rukama, kao da pozdravljam nekoga.

"Znači bila je u pravu, ti si odgovorna za premeštanje?"