Kad sam sreo Veru 🔚

15

VERA

"Pa kako si, Vera? Konačno si se vratila na posao. Bilo je i vreme." Danijela hoda ka meni, onim izveštačenim manekenskim hodom. Nije mi jasno zašto misli da je to nabadanje seksi.

"Dobro sam, ti?" Ignorišem podbadanje u njenom glasu i nabacim osmeh. Jednoj namiguši sigurno neću dozvoliti da me izbaci iz takta.

Što u sledećem trenutko povučem.

"Odlično, napredujem u poslu. Vera, nikome ne želim zlo, ali za mene je mnogo lakše ako ti nisi tu. Niko nas ne prekida dok razgovoramo u njegovoj kancelariji. Vlada i mene. Stvarno te razumem što si pala na njega. Ali ne razume da je on video u tebi... "

"Čestitam na napretku." Sarkastična sam a ona to ne shvati.

"Ne znam da li ćeš mi čestitati i sledeći put. Vidiš, smotala sam oženjenog, što svakodnevno cvrkuće na telefon ženici. Misliš da neću i Vlada?"

Mrzim način na koji izgovara njegovo ime. Toliko da bih joj iščupala jezik da više nikad ne čujem taj glas.

Onda do mog mozga dopre informacija, ona priča o Bojiću?

Muka mi je. Pa on može otac da joj bude.

"Ne mogu da ti zabranim da pokušaš." Koraknem ali zastanem na njene reči.

"I jesam, i na dobrom sam putu."

"Ne igraj se sa mnom. Nisam guska. Drži se onog koga si sad nahvatala da ja ne bih pokazala zube."

Prođem dalje, hladnog lica dok u sebi kuvam.

Ja sam savladala sama sebe i nisam joj počupala kosu. Bravo ja!

Upitim se ka Vladovoj kancelariji i poljubim vrata, zaboravila sam da nije ceo dan u firmi.

Potražim Danija, ali ni on nije tu.

Moraću sama da se bavim iznenadim padom raspoloženja.

Srećom pa me gospođa Jokić zaposli u spremanju sastanka za sutra i tako mi protekne ostatak radnog dana.

Uđem u stan i skinem štikle, okačim mantil na vešalicu i kada uđem u dnevni boravak zateknem Vlada. Spavao je naslonjem na stanicu kauča. Odem u sobu i vratim se sa ćebetom te ga pokrijem.

Pre nego što se odmaknem od kauča usnama okrznem njegov obraz.

A njega ne dam nikome.

Prođu mi moje nekadašnje misli kroz glavu.

Učiniti ga boljim za drugu ženu?

Kako da ne, Verice, prepustila bi ga drugoj ženi?

Ni u košmaru.

Istuširam se i umotam peškir oko sebe, jer sam kao i svaki drugi put zaboravila da ponesem sa sobom veš. Kada izađe zateknem ga u našoj sobi, golog do pasa kako traži nešto u ormaru.

Spustim poljubac ispod levog ramena i zagrlim ga oko struka.

"Pokušaj da me prevariš i majke mi, uštrojiću te." Kliznem rukom niz stomak, prema preponama i šaku namestim na njegov penis. Okrene malo glavu na stranu i udahne.

"Šta god da te je uznemirilo, nema nikakvog smisla, veruj mi. ..Nemam nameru da te varam." Pomerim šaku i pojačam stisak, tek toliko da osetim kako se napinje.

"Dobro je to čuti." Sklonim ruku i krenen da se pomerim kad se okrene prema meni i zarobi me  među svoje ruke. Postavljajući ih nisko na moja leđa.