Kad sam sreo Veru 🔚

22

VERA

Izlazim iz Gocine kancelarije i skoro se sudarim sa Janom koja pune ruke knjiga i torbu okačenu preko ramena.

"Evo je još jedna moćna i samostalna žena naše familije." Nasmejem se, ali mi ne uzvrati smešak.

"Ćao tetka."

"Kako si?" Sad se i ja uozbiljim.

Jana i lice bez osmeha i još kada mene vidi?

"Dobro sam. Ti?"

"Ja sam dobro, ti nisi. Hajde, da čujem šta se desilo?"

"Dobro sam kažem. Pusti me više."

"Okej, neću te pritiskati. Ako želiš da pričaš tu sam."

"Ma da, svi ste tu..." Počne, pa naglo zaćuti i prođe pored mene, te me ona torba sa njenog ramena lupi.

Okrenem se za njom i gledam kuda je pošla dok mi mislima prolaze svakakve gluposti zbog čega je ovakva. Dobro, svi imamo loše trenutke, ali Jana nikad nije otresita.

"Vera, za tebe je hol najinspirativnije mesto za razmišljanje?" Trgne me Vladov glas i podseti na one lepe i bezbrižne trenutke, kada mi je najveći problem bilo da li će mi ledeni šef uputiti onaj vreli pogled.

I da ne prospem po njemu kafu, tačnije da ga baš puno ne opečem, jer to je bila super stvar da ga malo pipkam.

"Sad sam srela Janu, nešto nije sva svoja..."

"Svi imamo takve momente." Rukom mi pomeri zalutali pramen sa lica.

"Ali ona nije nikad takva."

"Dušo, jesi li ti bila njenih godina?"

"Da, ali ja u tim godinama nisam prošla ono što i ona. Nešto me brine...  A ona neće da razgovaramo sa mnom."

"Ja ću da razgovaram sa tobom..."

"Petrov, ne šalim se."

"Dobro, evo ja ću razgovarati sa njom..."

"Ma da neće razgovarati sa rođenjom tetkom, ali hoće sa tobom..."

Od kad su se upoznali, Jana ima dobar odnos sa njim. Mada je i on uvek bio tu za nju, nekako su se baš uklopili.

"Možda joj je lakše da razgovara sa mnom."

"Dobro... Idi sad kud si pošao." Namršti se i prođe pored mene.

"Problemi u raju?" Začujem iza sebe i dobijem želju da je izbacim kroz prozor.

Zatim notiram negde u malom mozgu da pitam Vlada nešto za nju.

Okrenem se, kako bih se vratila u kancelariju jer ne mogu da se setim šta sam htela da uradim. Smetnula sam sa uma zbog Jane i Vlada.

"Sećaš li se da sam ti jedonom rekla da ničija sreća nije do veka? Ponavljam opet. Nije." Kaže kada posegnen za bravom.

"Šta sam ja tebi u uradila? Ne razumem..."

"Ja sam zaljubljena u njega već godinama. Slušam o njemu, nadam se kako ću jednom da mu se primaknem i konačno uspem, onda mi ti sve pokvariš. I zato te mrzim. Imaš sve o čemu sam ja maštala."

"Šta sad ja treba da odustanem od svega, da bi ti ostvarila svoje svove?"

"Hoću, znam da hoću. Strpljiva sam ja." Izgovara sa tolikom mržnjom u glasu i produži pored mene.

A mene počne da kopka pitanje zna li Vlad da je predmet njenih maštarija?

***

Ovaj vikend smo planirali da idemo kod mojih na Kosmaj, ali se plan poremetio jer Vladu dolaze poslovni parteri, zbog sklapanja nekih poslovnih aranžmana. Jana takođe ne može da ide, njena drugarica u subotu slavi rođendan. Tako da sam odustala i ja.

Ležim u sobi i čekam da Vlad dođe, otišao je da uspava Lava a kad god to on radi, dobrano potraje. On ima specifične metode, toliko ga izmori da čim legne zaspi. U stvari igra pre spavanja potraje.

"Koliko on ima energije..." Čujem njegov glas pre nego što se spusti na krevet pored mene i svoje usne na moj vrat.

"Da, ima. Jesi li razgovarao sa Janom?"

"Nisam je video..." Usne mu klize po mojoj koži, meškoljim se, prija mi i volim svaki dodir njegovih usana po mojoj koži. Ali sad mi odvlači pažnju.

"Imam neka pitanja..." Zadrhtim kada jezikom lizne, zatim zubima okrzne osetljivu zonu kod uha.

"Može li to da sačeka?" Prošapuće na moje uho.

"Ne!" Skupim rasutu snagu i odmaknem se.

"Vera..." posegne rukom za mnom a ja se izmaknem.

"Prvo pitanje... Znaš li da je Danijela Petrović zaljubljena u tebe?"

Neću da okolišam, briga me, želim da što pre dobijem odgovor na pitanje. Jer opasno i ja njega želim.

"Opet ti sa njom? Sad ozbiljno ne znam odakle dolazi tvoja ljubomora."

"Pa opet kad mi ide nerve. Zaljubljena je u tebe i ja joj smetam..."

"Dobro neka bude da je tako ali ti znaš da ja tebe volim i da ne vidim nikog osim tebe. Čak i kad mi pokidaš svaki živac i dalje želim i vidim samo tebe. Veruješ li mi?"

"Verujem tebi, ali ne i njoj."

"Dobro, sad kad smo to rešili, možemo li da se posvetimo važnijim stvarima?"

"Danas mi je rekla da je godinama zaljubljena u tebe i da ja imam sve o čemu je ona maštala. Kao i to da moja sreća neće trajati za uvek." Nastavim svoju priču.

"Godinama? Šta je ona neki psiho? Preteruješ, srećo."

"Dobro ja preterujem, a samo ponavljam njene reči."

"Koje si ti možda pogrešno obradila..."

"Šta? Sad sam i glupa?"

"Vera, boli me kurac za nju, ona je za mene samo dobar radnik. Postiže izvanredne rezultate i to mi je važno..."

"Čekaj, smetalo ti je što je Vlasta mene zaposlio preko veze, ali kad si ti to uradio bilo je dobro. Čak si i prećutao sve što se dešavalo i onu seks aferu i još ga ona zameni. Ti kao da si slep."

"Vera, taj čovek je pogrešio i mislim da je platio svoju grešku, nju je predložio kao dostojnu zamenu, prihvatio sam to sa rezervom i pokazalo se kao dobro. Inače, interesuje me samo moj privatni život, ne virim u tuđi. Da nije dobra, sigurno ne bi radila. Sad jasno?"

"Ali je sasvim okej da mi dobacuje po hodnicima. Bezobrazna je."

"Ako se to ponovi, veruj da neće više ni jednom. Ne želim besnu ženu." On mene zeza?

"Tebi je to smešno?"

"Vera kao deca ste!"

"Nisam ja kriva..." Poljubcem prekida moju misao i telom me prikuje za krevet.

"Volim te." Govori na mojim usnama.

***