Kad sam sreo Veru 🔚

10

VLAD

Kako sam stigao od toga da želim da ševim Veru, do toga da mi fali? Pet dana je nisam video i hvatam sebe kako na svaki zvuk otvaranja vrata podižem glavu i čekam da Vera ušeta i nasmeši mi se.

Koketna, vrckava plavuša,  je samo maska koju voli da nabaci i da se zabavlja.

Konzervativna sekretarica je uloga koju odigra svaki dan od 9 do 5.

Radoznala, brbljiva, iskrena i bez dlake na jeziku. Nestrpljiva i sanjar.

Upoznao sam je kako nisam ni mislio da nekoga mogu za nekoliko meseci. Svako njeno lice i naličje mi se sviđa.

Ne folira, kaže šta želi, ne tvrdi pazar i ne vuče za nos.

Ona je mene pozvala na prvi sastanak i održala mi takvu lekciju pre nego što sam pošao ovamo.

Ume i te kako da se izbori za sebe i da te postavi na mesto koje si zaslužio.

Nešto ju je povredilo, navelo da bude ovakva, ali šta? O tome ne priča, vešto preskoči.

Ne mogu joj zametiti, ja sam teža kategorija, zbog devojke iz prošlosti. One koju sam voleo i njene gnusne izdaje ne mogu i ne želim ni jednoj više da poklonim poverenje.

Zbog prošlosti sam rezervisan prema njoj.

Pokucam na njena vrata i čujem uđi, zateknem je na kauču sa lap topom na krilu. Čitala je neku knjigu i ignorisala svaki moj pokušaj da razgovoramo, na svaki poljubac i dodir trudila se da ostane ravnodušna. Odavale su je oči, titraj, drhtaj i uzdah koji je pokušavala da suzbije.

Bio je to trenutak da pokažem svo svoje svoje strpljenje i čekam da progovori.

O kakvom ja strpljenju govorim, kad je ni na ceo minut nisam pustio na miru?

Onog trenutka kada sam joj pružio čašu belog vina, pogledala me je onim tamnim očima iz koje je sevala vatra. Mislim mi se loše piše?

"Jel to lepo?"

"Šta?"

"Osećaj kad te neko ignoriše, kad je ravnodušan, kad ne pridaje značaju..."

"Vara, ja nikad nisam bio ravnodušan na tvoje dodire."

"Nisu svi moji dodiri bili samo telom." Nagne čašu i iskapi sav sadržaj iz nje te mi je vrati.

"Hoćeš li mi reći o čemu se radi?"

"Zašto mi nisi rekao da putuješ?"

"Ne napuštam zauvek Srbiju, vraćam se za sedam dana."

"Svakako, trebao si da mi kažeš. Vlad, želim da pričaš sa mnom."

"Pričamo."

"Ne! Ja pričam, ti slušaš. Misliš da sam glupa?"

"Ti si izgleda, kako ljudi ovde kažu, pišala na koprive?"

I pokrenuo sam buru. Sevnula je očima na mene. Sklonila lap top sa krila, ustala i povuka mene na noge.

"Gubi se! Odmah!"

"Neću!"

"Ovako, ne želim više da spavam sa tobom. Mislim želim ali neću. Sad više nemaš razloga da ostaneš, koliko se meni čini mi samo to imamo u planu. Zar nisi rekao da ti veza ne treba?"

"Sad sam se predomislio."

"Boli me kurac za tvoje predomišljanje!"

"Zašto psuješ?"

"Jer hoću. Petrov, sad odlazi."

"Želiš li stvarno da odem?"

"Želim." Gleda negde iza mene i ne treba mi još jedan dokaz da laže.

Rekao sam da ne želim vezu, devojku, niti bilo kakve emocije. Ali što onda želim da mi kaže da ostanem, zašto želim da je samo privijem na grudi i smirim poljubcima?

Zbunjen sam, kako svojim emocijama koje su tako najedanput isplivale na površinu tako i njenim besom.

"Vidimo se onda, sutra. Na poslu." Okrenem se.

Dobiće što 'želi'.

"Stvarno si kukavica!" Oglasi se, kada uhvatim bravu.

Ja kukavica?

Otvorim vrata i čujem njene korake.

"Ma samo se ti okreni i pobegni!"

"Samo poštujem tvoje želje!"

"Verujem ti, kako ne." Ironija kojom pokrije povređenost u glasu me natera da se vratim i iznenadim se kada vidim da joj u uglu oka blistaju suze.

"Pošto si se vratio, saslušaćeš me. Dobro znam kako je ovo počelo, ni ti ni ja nismo želeli vezu, svesno smo ušli u ovaj odnos. Samo privlačnost i slaganje u krevetu se pretvaralo u nešto više i to od samog početka. Previše vremena smo zajedno, ja sam otvorena i ne krijem svoja osećanja, nije ni da govorim o njima ali ih i te kako pokažem. Primetio si. Dalje, gledam te opuštaš se pored mene a onda, kao da neko pritisne dugne i isključi te, udaljiš se. Previše si rezervisan, kao da samo čekaš kada ću da pokušam da te povredim. Ja ne znam šta je ta devojka uradila, niti kako te je povredila. Ali znam kako je biti povređen, ponižen i ostavljen i nikako to ne želim ja da uradim nekome. To je jedino u šta sam sigurna da nekome neću prirediti. Znaš, od samog starta sam iskena prema tebi, rekla sam da me privlačiš i da to nije dobro. Kao i da mi malo treba da se zaljubim i jeste, zaljubila sam se. A u onim trenucima kada te oprez napusti, primetim da tvoje brane propuštaju. Vlad, ako mi ne veruješ, odmah prekinimo. Neću da dozvolim da zagrlibim sa tobom, pa da me onda ostaviš zbog neke traume iz prošlosti. Veruj imam ih i ja, ali ne mislim zbog par ljudi da su svi isti. Nemoj sad da mi odgovoriš, razmisli. Iskoristi odsustvo pa razmisli."

Nije mi bilo potrebno da razmišljam, ona je u pravu, naspram nje ja jesam kukavica.

I čim sa kročio na rusko tlo, ti sati leta su mi bili dovoljni da se prisetim svega što mi je rekla. I da shvatim da nije samo ona zaljubljena i sam sam poglegao Verinom šarmu.

Onog trenutka kada je rekla da ćemo prekinuti, i pri samoj pomisli da je nema u blizini na taj način, osetio sam paniku.

Nek traje, do kad traje.

A svu moju suzdržanost mi je naplatila u ovih pet dana. Bez ijednog odgovora na poruku ili poziv.

Tada sam uočio čari veze između ljudi koji sarađuju. Kao svom šefu se mora javiti. Korisno je bilo, ako je sve što sam želeo da čujem njen ozbiljan ton, i upozorenje da neće da utiče na moju odluku, pa je suzdržana.

Šteta što sam morao da ostanem još par dana u Moskvi. Ali poslovi koji su me tu čekali su bili neodložni.

Kada sam otišao iz Srbije, dočekala me je porodica moje majke, raširenih ruku i učinila da se osećam baš kao da sam tu, sa njima i odrastao. Ja sam sve što im je ostalo od nje. Bili su srećni kada sam došao. Počeo sam uz ujaka da radim u njihovoj firmi, koja je takođe počela da posluje pod okriljem Petrov grupe. Kada je pre dve godine ujak umro, ja sam bio na čelu firme, sve dok nisam morao da se vratim u Srbiju.

Sada sam u Moskvi, zbog nekih stvari koje je trebalo rešiti i koje su uspešno završene.

__________

❤❤❤