Kad sam sreo Veru 🔚

Kraj

VLAD

Izađem iz lifta i prvo što čujem je glasna muzika koja dopire iz našeg stana i onda ugledam otvorena vrata i prazan hodnik. Uđem, zapljusne me miris paljevine i kada posegnem da zatvorim vrata Verin glas nadjača muziku.

"Ostavi vrata, ugušićemo se." Okrenem se, stoji iza mene sa peškirom na glavi i mojoj majici.

"Šta se zapalilo?"

"Jagnjeći but." Nasmeši se tužno.
"Pozvala sam naše porodice na večeru i zapalila je. Otišla sam da se kupam i malo se zanela."

Malo?

"Nema veze, možemo ih izvesti na večeru." Poljubim je.

"Ne, ja luftiram stan ti ideš da kupiš vruću jagnjetinu. I pokupi Lava iz vrtića."

"Mora tako?"

"Da, konačno je sve na svom mestu..."

"Dobro. Odmah da idem?"

"Presvuci se u nešto manje seksi jer ideš u ono leglo žena." Mislim na vrtić.

Rekla sam da neće ići više tamo, ali ovo je vanredna situacija.

"Ljubomora ženo." Spustim ruke na njenu guzu i primankem ne još bliže sebi. Onda shvatim da i dalje stojimo u hodniku i da svaki prolaznik ima pogled na nas.

"Ti ćeš im reći da nećemo veliku svadbu" Prošapuće na mojim usnama.

"Ja ću."

"Rešeno. Hajde idi sad."

Nekoliko godina kasnije

"Dolazi kroz par minuta." Spustim slušalicu i pogledam u Orlovskog, Maksovog oca koji je ovde zbog proširenja posla koji su naše kompanije sklopile još pre nekoliko godina.

Ovo je prvi put da on dolazi u Srbiju i izrazio je želju da upozna moju suprugu, pozvao sam je da nam se pridruži.

Rekla je da dolazi odmah, ali je nema već 10-ak minuta.

"Kako ti je sin?"

"Raste i zeza."

"Nadam se da ću..."

Naglo otvaranje vrata isprati Verin glas.

"Tvoj sin je poljub..." Ućuti naglo u pogleda u Orlovskog. "Izvinite, zašto mi nisi rekao da nisi sam?" Izrebri me pogledom. "Ja se izvinjavam, gospodine?" Pruži ruku i upitno izvije obrvu i sve isprati ljubaznim smeškom.

"Nema problema, drago mi je, Vera. Čuo sam toliko toga o tebi. Ja sam Aleksander Orlovsky."

"Drago mi je."

"Sedi sa nama, da i ja čujem šta je mali mangup uradio."

"Hvala." Smesti se na slobodnu fotelju.

"I Vera, šta je naš sin sad uradio?" Zaista ume pravi biser da bude.

Pogleda me i onda progovori.

"Povukao je devojčicu za kosu i onda ju je poljubio. To je videla vaspitačica, a devojčica joj se i požalila, grdila ga je, a on je rekao kako njegov tata tako ljubi mamu i povuče je za rep i mama se ne žali."

Obojica smo se skoro zagrcnuli od smeha.

"Nije smešno! Nisi čuo njeno predavanje, kao da smo neki nastrani slučajevi..."

Vera nastavlja, dok Orlovski gleda na ručni sat i onda odlazi uz izvinjenje.

Kada ga ispratim i vratim se u kabinet zatičem Veru guzom naslonjenu na sto, blistavog osmeha.

"Imam još jednu vest. Trudna sam."

"Ozbiljno?"

Pogledam je i onda snažno zagrlim te još snažnije poljubim.

**********************************************

K r a j

Stigli smo do kraja i ove priče, nadam se da ste uživali.

Hvala vam svima na čitanju, zvezdicama, komentarisanju i druženju.

Ljubim vaas!

Ninci
💗💗💗💗💗💗💗💗💗💗