Kad sam sreo Veru 🔚

8

VERA

"Šta ima?"

"Ludilo." Dani ljuto, bez zastajanja prođe pored mog radnog mesta, ali ne odoli da mi ne uputi još par rečenica dok čeka lift. Kako on kroči u lift tako  gospođica Nova promaršira u svojoj tesnoj haljinici, zastane tek da me popreko pogleda. Nije mi jasno šta od prvog dana ima protiv mene.

"Da li je Vlad u kancelariji?" Namrštim se na njeno Vlad, te klimnem glavom.

"Odlično." Zalupka štiklicama po mom mozgu i zakuca na vrata. Ni posle par minuta ne izađe.

Ne znam da li tako i u drugim kompanijama referenti posećuju generalnog direktora.

Kopka me šta rade?

Da danas nije ona ta koju ljubi?

A ne može, poludeću!

Uzmem svoju staklenu čašu sa Miki Mausom i naspem vodu, te ubacim šumeću tabletu, sama sebi čestitam na genijalnom planu.

Sada ću da vidim šta oni tamo rade čitavih pet minuta.

Pokucam i ne čekam slobodno već otvaram vrata, nabacim kez od uha do uha, "Gospodine, donela sam Vam vaš lek, kao što ste rekli...", iskrenem malo ruku, te bacim pogled na ručni sat. "...u 12:35."

U sebi se kidam od smeha, dok na licu zadržavam strogo ozbiljan izgled.

Vlad me upitno pogleda i ja skrenem pogled na Danijelu, koja sedi na onoj stolici i pola butke joj seva golo.

Stvarno mi je bolje da nemam ništa s tim tu ženskarošem.

"Hvala, Vera. Vrlo si ljubazna." Uzme onu čašu iz moje ruke, tako što trenutak duže zadrži prste na mojima. Pogleda me u oči i opazim onaj sjaj koji ima pre nego što me poljubi.

"Slobodna si."

Ma nemoj!

"Izvinite što sam vas omela u razgovoru." Zatvorim vrata, glasnije nego što sam želela.

Taman sam sela na svoju stolicu i uzela neki papir u ruke, kada sam začula vrata, štiklice i njen glasić.

"Rekao ti je da dođeš po neki ugovor."

"Ok." Malo sutra!

Nastavim da obavljam svoje dužnosti kada čujem svoje ime i ni malo ljubazan ton.

Izgleda mu se moja šumeća tableta nije svidela.

Okrene se kada ga pogledam i krene ka kabinetu, sporo puštajući me da uživam u pogledu.

"Zvali ste me?" Pravim se englez kada uđem i zatvorim vrata, bila je to prva greška, jer su tog momenta moja usta bila zapušena njegovim. A njegov jezik silovit, vruć i zahtevan. Ja postajem isto takva.

Kada osetim šaku na guzi, trenutak kasnije osetim i njegovu erekciju, jer me bukvalno zalepi za svoje telo. Prostenjem u njegove usne i on se neznatno odvoji.

"Da li si ti to ljubomorna na Danijelu?"

"Da li je Vlad u kancelariji?" Imitiran njen glas i on se nasmeje te me za pola koraka pomeri u nazad i eto je druga greška. Zaključao je vrata.

"Šta radiš?"

"Ljubim te." Izgovara i ovaj put naš poljubac bude nežniji, slađi, senzibililniji. Njegove ruke klize ispod moje košulje i ja se ukočim, ali ne odmaknem, previše mi je lepo u njegovim rukama.

"Ako si malopre nju ljubio..."

"Nisam mogao jer je tajni agent, Vera, poremetila moje planove da zavedem mladu koleginicu."