Kad sam sreo Veru 🔚

32

VERA

Već treći dan smo u Moskvi i ništa nije kao što sam planirala, jedva da i noć imamo za sebe. Uvek smo u nekom pokretu, pozvani u goste, na večeru ili ručak ili tek tako da popijemo piće.

Vladovi baba i deda se takoreći ne odvajajaju od Lava i oni su se njemu svideli. Prezabavno ih je gledati, igraju se i uživaju, razgovoraju, svako na svom jeziku. Ruski i Lavov srpski jezik.

Popodne sam šetala sa Vladovom sestrom od ujaka i tražila svečanu haljinu za prijem za koji je Vlad zaboravio da mi kaže na vreme, pa se Polina ponudila da mi pravi društvo i da me odvede tamo gde ona kupuje haljine.

Kada sam ušla u butik prvo sam pomislila da smo omašile i da me je odvela u salon venčanica. Smejala se mojoj reakciji i onda me provela u drugi deo gde sam umalo pala na dupe kada sam videla sve te savršene haljine.

Oduvek sam volela da se sređujem, volela sam svečane, glamurozne haljine ali nisam baš imala prilike da ih nosim, samim tim nisam ni obilazila butike gde bih probavala takve haljine. Sada sam iskoristila priliku i probala desetinu haljina a onda nisam mogla da se odlučim između zlatne i jedne boje lavande.

I dok sam razmišljala o tome kao da se radi o stvari krucijalne važnosti ja sam uhvatila sebe kako razgledam venčanice i razmišljam o tome kako mi se udaje.

Udaje mi se ali bez ujnine tetke, popa, pečenja i kupus salate... Udaje mi se u onoj intimnoj atmosferi sa nekolicinom prijatelja i mini žurkom koja će trajati do duboko u noć.

I nije mi jasno šta Vlad čeka više, zašto me ne zaprosi?

"Da ta haljina nije malo previše seksi?" Pogledam u Vlada koji stoji na par koraka od mene i sporo kopča košulju, dugme po dugme dok njegov pogled intenzivno klizi i skenira moje telo u zlatnoj haljini.

"Mislila sam da ćeš reći da sam poput neke pevačice." Nasmejem se.

Izgledam samoj sebi poput Zvezde granda na finalnom takmičenju ali želela sam baš tu haljinu.

"Savršena si."

"Zahvaljujem i imam jedno pitanje."

"Šta god želiš pitaj."

"Planiraš li ti mene da ženiš?" Zatekla sam ga pitanjem, prvo me je par trenutaka samo gledao kao da obrađuje informaciju a onda prasnuo u smeh.

"Mislio sam da ne želiš da se udaješ." Konačno je zakopčao i poslednje dugme.

"Nisam želela tako brzo, ali već je vreme. Idem sad da se presvučem. Ovo je haljina za onaj prijem i samo sam htela da vidim da li ti se sviđa. I priznajem još jednom sam želela da je probam."

"Sutra ću ti kupiti prsten a svadbu možemo organizovati čim se vratimo u Srbiju. I požuri da ne kasnimo."

"Neću veliku svadbu, samo da znaš. Gotova sam za par minuta."

"Biće kako ti želiš."

***

Te večeri smo bili na večeri sa njegovim prijateljima, samo sam Aljošu i njegovu devojku poznavala, oni su nas posetili prošle godine. Sa ostalima sam se vrlo brzo uklopila i započela vrlo zanimljive razgovore.

Nakon pola sata začula sam iza sebe jedno dobro veče i neki dubok ali prijatan glas.

"Možeš li ti nekad da stigneš na vreme?" Ivan, najstariji ali i najopušteniji među njima je progovorio, iako je pitanje bilo ozbiljno on se smešio.

"Za razliku od nekih ja radim. Petrov! Nedostajao si nam." Obilazi oko stola i ja onda shvatim da je to Maks, onaj u koga je Jana zaljubljena.

Zašto mi Vlad nije rekao da će i on biti tu?