Kad sam sreo Veru 🔚

23

VERA

Budi me zvono na vratima i ustanem te pokrivač bolje namestim preko Lava koji se i ovo jutro uvukao u naš krevet.

U pidžami koju sada nosim svake noći, nekada samo kad sam  bila u gostima. Ali od kada naš sin ima naviku da se uvlači u naš krevet, oboje smo postali ljubitelji pidžama.

"Dobro jutro." U glas izgovararaju Jana i Jovan.

"Vi još spavate?" Jana se nasmeje, pa pogleda u brata. "Šta sam ti rekla?"

"Ovo je bila tvoja ideja! Uvek mene kriviš!" Znam ove sestra-brat svađe.

"Upadajte! I Jovane, budi tih, da ne probudimo Lava." Nervozan je onda.

"Čudno vi spavate tako dugo." Na Janin glas pogledam na sat, pa nije dugo tek je pola devet i subota je. Niko ne radi.

"Pa nismo imali navijen alarm... Idem da kuvam kafu. Jeste li gladni?"

"Ja hoću kafu..." čujem Vlada iza sebe. "Dobro jutro, narode."

"Dobro jutro. Ja sam gladan..." naravno Jovan je uvek raspoložen da jede.

"Ideš sa mnom da pravimo sendviče."

"Ne mogu sa jednom rukom." Pobuni se.

"Dobro, svi ste vi gotovani."

Skuvam kafu, napravim Jovanu sendvič i kada se vratim zateknem Vlada kako nešto objašnjava Jani, dok Jovan gleda neki klip na telefonu.

Pošto je svako okupiran svojim poslom, uzmem telefon kako bih pozvala majku. Nisam se ni sa njom čula par dana.

"Pozdravlja vas Slavka."

"Bio sam baš srećan što ćemo ići kod nje i onda ništa." Jovan tek tad oglasi, spusti telefon i posegne za sendvičem.

"Jovane, da idemo nas troje ipak?"

"Daaa!"

"Onda idemo. Vlad, jede mi se burek." Pogledam ga i iskezim se.

"Ljubavi, ja nisam buregdžija..."

"Ali možeš biti dostavljač vrućih, ukusnih bureka..." pred očima mi se pojavi tepsija bureka, dok ga opisujem.

"Biću." Uzme šolju u jednu ruku i telefon u drugu i tada se isključi.

Tu naviku proveravanja maila  uz jutsrnju kafu ne mogu nikako da mu iskorenim.

Posebno ne kad imamo goste.

***

Bilo gde ići sa Lavom znači da moram i torbu da vučem sa sobom, tako da sam ušla u sobu kako bih spakovala njegove stvari kada se Jana pojavila na vratima.

"Hej, tetka imam pitanje."

"Pitaj."

"Mogu li da dobijem neku tvoju haljinu? Vlad mi je rekao da ću prisustvovati današnjem sastanku, a ja nemam ništa takvo. A znaš, oni su bitni..."

"Jaoj, šta ti mene pitaš, znaš gde mi je orman, pa uzmi šta god da ti treba." Pogledam je.

Slatka mi je, ja sam njenih godina samo razmišljala koju haljinu da obučem kako bi me onaj kolega s druge godine primetio. Ona stvarno želi da bude poslovna žena i vredno radi na tome.

Sad mi stvarno nije krivo što sam toliko podržavala da upiše ekonomiju, tu se pronašla.

Koliko god da je Nevena i dalje insistirala na medicini, vidim da bi to bila prava greška.

"Hvala ti!" Poljubi me i izleprša iz sobe.

***

"Nisi mi rekao da ce Jana biti na tom sastanku." Kažem dok stavljam tanjire u mašinu za sudove.

"Zaboravio sam...", stane pored mene. "Odavno nisam sreo nekoga ko je tako mlad i tako posvećen. Ona želi da napreduje, a ja joj to mogu omogućiti."

"Znaš li koliko te volim..." To nije bilo pitanje, to je bila konstatacija. "Hvala ti zbog toga što radiš za sve nas."

Umesto odgovora dobijem poljubac, koji počne lagano a preraste u vatreni, puteni poljubac.

"Tetka... Ja se izvinjavam." Jana pomalo posramljno progovori, kao da je sramota što se ljudi ljibe. A Vlad se odmakne od mene.

"Molim?"

"Nema veze, može posle." Kaže i pobegne.

"Završi ovo, idem da vidim šta joj treba." Još jednom ga ali kratko poljubim.

***

U ponedeljak se baš iznenadim kad vidim da se moja bratičina druži ni manje ni više sa Danijelom, još više se iznenadim kada shvatim da je ona poprilično ljubazna prema njoj.

A kada mene vidi,  Danijelin osmeh postaje obojen mržnjom.

Na trenutak se osetim kao da sam upala u meksičku sapunicu.

I Jana kada mi se obrati, opet postane onako osorna, rekla bih da je pubertet mada je malo matora za te bubice i promene raspoloženja.

Definitivno se nešto dešava sa njom, a ona to krije od nas ili samo od mene.

"Jano, idemo nas dve posle na kafu?"

"Moram da učim..."

"Sat vremena ti neće ništa naškoditi, može?"

"Dobro. Doći ću do tvoje kancelarije kad završim."

"Važi."

Pauzu za ručak provedem sa Danijem, stvarno mi nedostaje i on i oni naši nekadašnji zajednički ručkovi, izlasci i sedeljke.

"Jel te Petrov upoznao sa partnerima iz Rusije?"

"Ne."

"Mislio sam da hoće, išli su na ručak, Ivanov je došao sa suprugom, mislio sam da će te Vlad pozvati da joj praviš društvo. Oni su sarađivali dok je on bio u Moskvi."

"Bila sam na Kosmaju, mada teško da bih išla, jer Lav bi onda morao da ostane sam."

"Aaa, to je.  Možda se Petrov i bojao da te neki ne zavede." Nasmeje se. Volela bih da i ja njemu malo pokažem kako je kad si ljubomoran. "Došao sam do zaključka kako su svi Rusi hot."

"Bože, da nisi promenio seksualnu orijentaciju?"

"Samo konstatacija. Nisam još mi je Taša privlačna."

"Dobro je, još mi samo treba da i ti izjaviš kako si zaljubljen u Vlada i da ja smetam vašoj sreći." I tako počnem od šale i ispričam mu za Danijelu.

On mi veruje.

I on je baš ne voli.

Ali on nikad ne voli onog ko mene ne voli. Ne znam da li je njegovo mišljenje validno. Ali znam da ću u njemu uvek imati saveznika.

***

Iz razgovora sa mojom bratičinom sam saznala da je u subotu doživela neverovatno iskustvo, da je nesrećno zaljubljena i da neće da mi kaže u koga.

Svoje nagle promene raspoloženja pravda stresom na fakultetu i ljubavnim jadima.

O kojima ne želi da priča...?

Nije mi jasno što je tako zatvorena.

Nakon drugog pokušaja sam odustala, ja pokušavam da budem i tetka i prijatelj. A to mi izgleda slabo ide.

Kao da sam ja sa 20 htela da se poverim dosadnoj tetki...

💗💗💗