VERA
Tri meseca reda, mira i stroge profesionalnosti. Čak je i Dani prestao da upada poput tornada, dramu je smanjio na najmanji mogući nivo a tračevi kojima se okolo većina razmetala, postali su ravni nuli, ili toliko diskretni da ih ne primećujem čak ni ja.
Moja funkcija, oči i uši kompanije, je sa ovim novi Vladovim režimom počela da gubi na značaju.
Vlad je održao sastanak od čitavih 10 minita, 5 je čekao da se svi skupe.
Sastanku nisam prisutvovala, ali je to bila poslednja informacija koja je procurila iza zatvorenih vrata.
Ono što se nije promenilo, ja sam i dalje samo Vera, ježim se na ono gospođica.
Nije se zaustavilo samo na promenama na poslu, proširilo se i na privatnu sferu. Tako su moji najbolji prijatelji napokon shvatili šta osećaju jedno prema drugom i rešili da rizikuju prijateljstvo.
Moj partner za sve vrste proslava i događaja više nije bio Danijel, dobila sam novog.
Seksi i zgodnog, sa vrelim i strastvenim pogledom kojim je gledao samo mene. Nežnim rečima kojima bi me obasipao, lascivnim i senzualnim dodirom i usnama koje su moj mozak stavljale na pauzu.
Vlad Petrov mi je svakog dana, na svaki mogući način pokazivao koliko mu je stalo. Od samog početka, onim nesvesnim gestovima, koji su postali namerni i planirani.
Gospodin Petrov će morati da dobije novi nadimak, Ledeni mu odavno ne pristaje.
Kod nas je sve išlo brzo, ni malo proračunato, spontano, tako smo i dete uspeli da napravimo.
Ne mislim spontano, bilo je i te kako planirano ali vrlo brzo.
Otišla sam na kontrolu zbog anemije i kako je moj dragi ponosno govorio kako će on iz prve uspeti, samo sam htela da mu pokažem kako sve ne ide tako glatko.
Iznenadila sam i sebe i njega.
Dva puta pozitivno. Niti sam više bila anemična, bila sam tek na granici. I bila sam trudna.
Opet nam se posrećilo.
***
Dobrih dva sata tražim idealni poklon za mamin rođendan i ništa mi ne pada na pamet, žena em ne voli rođendane, em sam uvek dobijala kritike kad joj poklonim buket cveća ili parfem. Tako da sam još u srednjoj prestala da joj kupujem takve poklone. Šerpa, saksija za cveće ili komplet pešrkira su ono čemu se obraduje.
Skoro da sam odustala, a onda sam ugledala raf sa sokovnicima. Izaberem neki ultra moderan, za koji će nam možda trebati fakultet da ga pokrenemo.
Nakon toga naručim čokoladnu, ogromnu tortu, jer je ovo iznenađenje i treba nam torta. Plus mama pravi torte onda kad dolaze bratova deca.
Sledeći dan izađemo ranije sa posla i posvađamo se kako sednemo u auto, jer Vlad ne želi da me sluša.
Njemu se moj poklon ni malo ne sviđa.
"Vera, okej sokovnik je super, ali neću tašti za rođendan da poklonim sokovnik."
"Žena mrzi rođendan! I zbog torte će da viče..."
"Dobro, ti daj svoj, ja ću svoj poklon."
Okene glavu i doda gas, te se zaustavi ispred prve cvećare...
Pustiću ga, na greškama se uči.
Vrati se sa velikim buketom, smeška se i stavi ga na zadnje sedište.
"Ja nikad nisam dobila toliki buket." Konstatujem na glas.
"Želiš li?" Glumi da je ljut iako mu se brk smeška.
"Šta da radim sa tolikim buketom?"
"Zato i nisi dobila."
"Bolje da si joj kupio neko eksta popularno organsko seme. Ili rasadu." Pogledam ga iskosa i on prasne u smeh.
"Hormoni?" Pita me kada prestane da se smeje.
"Ne slušaš me, ne hormoni. Vozi me da uzmem tortu."
Posle pola sata, u autu je bila druga atmosfera smejala sam se i prepričavala mu doživljaje iz detinjstva.
Moja majka se toliko obradovala buketu cveća, još ga i pohvalila kako je pravi kavaljer. A meni reklan da moram da prestanem da trošim novac na gluposti i da već ima jedan sokovnik.
Dobro, da ne budem na kraju srca, iznenadila se i bila je sreća kada nas je videla.
Ručali smo, načeli tortu i onda sam se ja ponosno isprsila.
"Imam jednu lepu vest za vas."
"Trudna si?" Majka je ispalila a tata se izbečio u nju.
"Kako si znala?" Pitam i onda shvatim da se šalila samo.
"Šta? Jesi?" I onda se rasplakala.
Dok me je tata povukao u zagrljaj a onda natočio rakiju, mene je izostavio.
"Ovo je bio najlepši poklon koji sam dobila za rođendan. Mani se ti svojih sokovnika." Progovori kada se smiri.
"Mama, pa nije ti prvo unuče."
"Ali jeste od tebe." Šmrcne, neće se valjda opet rasplakati?
Tata je popio neku više, pa je napravio mini slavlje, pozivajući to nešto komšija što su imali u blizini.
Kako je i Vlad popio koju više, jer kako bi odbio kad mu čovek tako lepo nudi, na kraju smo odlučili da ostanemo da prenoćimo.
Probudilo me je golicanje a tek na moje prve znake pobune sam osetila usne na vratu zatim leđima...
"Koliko je sati?"
"Oko 6. Probudila me je tvoja majka. Vikala je na Borisa."
"Jel što piješ kad ti škodi?" Tata je uvek teško podnosio mamurluk.
"Bilo je to mnogo živopisnije. Čudi me da tebe nisu probudili."
"Spavam ovde kao beba."
"Primetio sam." Nastavlja da me ljubi.
***
Kako smo se u ponedeljak pojavili na poslu, počeli smo da primamo čestike redom od ljudi.
Kako se samo vest brzo raširila.
Moja mama i Bojana su tračare prve klase.
Opraštam im, ipak je ovo lepa vest, a mi presrećni.
Pokupim poštu i ponesem kako bih razvrstala kada sretnem Danijelu na hodniku. Pa odavno je nisam videla, mala se ozbiljno primirila, posle onog sastanka.
"Vidim sad si ga baš upecala? Misliš da si uspela?" Prezrivo me pogleda.
"Meni nešto kažeš?"
"Ne gradi se sreća na tuđoj nesreći." Ova je ozbiljno izgubila kompas.
Ja sam njoj nešto uradila?
Pa može samo da me krivi što više ne sme da oblači one uske dekoltirane haljine.
Pogledam je i shvatim da joj prezriv osmeh prelazi u neki iznuđeni ljubazni.
"Gospodine Petrov, čestitam..", a to je.
"Hvala." Kaže ravnodušno. "Vera, dođi u moju kancelariju." Uhvati me za ruku i povede u pravcu kancelarije.
Nešto se desilo? On nikad nije ovakav sa mnom.
__________
आप पढ़ रहे हैं
Kad sam sreo Veru 🔚
रोमांसVera i Vlad "Nije mi bila namera da se zaljubim, još manje u nekog poput Vere. Uzdrmala je moj savršeno organizovan i do tančina isplaniran život. Uz nju sam shvatio da se ljubav ne planira, brak nije još jedna savršeno oblikovana organizacija." ...
