Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Alesia ne pronalazim u vinogradu, već ispred drvene kolibe koju je sagradio u podnožju vinograda pre nekih desetak godina, kako bi imao gde da odmori, i da se skloni od podnevnog Sunca.
"Prvo pa u vinograd?" Odvoji leđa od pletene fotelje na kojoj zavaljen sedi, te me dočeka sa osmehom.
Slegnem ramenima, pa se smestim na stolicu pored njega. "Ovde prodišem." Dajem iskren odgovor.
"Poznat mi je taj osećaj." Gledam u zelene vrste ispred sebe, a njegov pogled osećam na profilu. "Nešto te muči?"
Svrnem pogled na njega. "Ne znaš?" Bore među gustim, sedim dlakama prošaranim obrvama, se prodube kada me natmureno, upitno pogleda svojim tamnim očima. U koje kada pogledam vidim da je on zapravo Bianki koji se tog prezimena odrekao.
"Šta?"
"Pia se igrala kod jezera, upala je u vodu... Sve se dobro završilo. Ona je dobro. Uplašila se. Majka je izbezumljena, tražila mi je da uništim to jezero..." Duboki uzdah izlazi iz dubine mojih pluća. "Dolazim odozdo, ne mogu..."
"Razumem i nju i tebe."
"Želim, ali.."
Prekida me. "Podigni ogradu." Predlaže mi. "Ne muči sebe barem stvarima kojima ne moraš."
Ostanemo neko vreme u tišini koju on iznenada prekida.
"Jesi li skoro video Filipa?"
"Zašto? U Firenci pre tri meseca. Upoznao sam Huliovu, ne znam, valjda je verenica." Odgovaram dok mi je pogled i dalje usmeren negde između dve vrste vinove loze.
"Bio je ovde pre dve nedelje..."
"Ovde?" Zašto ja to ne znam?
"Da, ima neke planove." Pogledam ga, u očima mu tinja ljutnja.
"On uvek ima neke planove." Da, otac mi je, ali moje poštovanje je odavno izgubio. Odnos koji među nama postoji delom je poslovne prirode, drugim je delom deo koji mi je vaspitanjem usađen. "Njegovi planovi su mi nevažni." Moje je reči ispratio duboki uzdah na koji se tišina nadovezala.
Alesio je oduvek bio tu, sa mnom je pričao, ćutao kada mi do reči nije bilo. Učio me da budem čovek, ukazivao na greške, nije se libio da me iskritikuje. Učio me je da se poštovanje gubi. Da mržnja nije opozit ljubavi već samo jedan njen oblik.
"Idem." Nakon nekog vremena ustanem, kada mi nemo klimne, uputim se nazad prema kući. U dvorištu me dočeka Rizo, te mi objasni gde živi Daria.
Nakon detaljnih informacija uputim se prema kući kako bih video šta radi Pia. Spavala je pa sam nanovo završio u raspravi sa Olivijom koja je odbijala da mi kaže razlog Filipove posete. Po njenim rečima, dolazio je čisto onako, radi reda. Mada je meni jasno da on bez razloga ništa ne radi.
***
Koračam stenovitom stazom i svakim korakom odmahujem glavom u neverici gde se Daria smestila. Ujedno na mom licu je osmeh, razlog za njegovu pojavu nije mi naročito jasan. Uglavnom za boravak izabrala je mesto gde u krugu od par kilometara nema nikoga. Nije ni čudo da joj ne mogu ući u trag, niti dopreti do nje kada se nalazi na mestu gde garantujem niko sem nje i ne zalazi, takođe i mesto za koje sam siguran da ni signala nema. U neku ruku, mogu da je razumem, jer je na mestu koje odiše mirom i tišinom. Ali tu podjednako dominira i opasnost. Siguran sam da joj to nije ni prošlo glavom, jer ona vidi samo cilj koji je sebi zacrtala.
