Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Visoka ograda podignuta oko jezara nagrdila je njegovu lepotu, ipak manje nego što je život uspomene sa ovog mesta nagrdio. Stojim uz samu obalu, ruke su mi u džepovima izbledelih facmerica. Gledam svoj odraz u vodi. Kosa mi je raštrkana od stalnog prolaženja prstiju kroz nju, a njeni od znoja mokri pramenovi golicaju me po čelu. Čovek kojeg posmatram u vodi opozit je čoveka u koga se pretvaram kada moja stopala kroče van ove zemlje. Ovde sam onaj koga je Olivija odgajila, za koga se godinama brinuo Alesio. Na svakom drugom mestu ja sam naslednik veliki Bianki.
Mojoj se senci pridružuje još jedna, prate je koraci koji šuškaju po od Sunca sasušenoj travi.
"Nije loše ispalo." Alesijev glas se poput grmljavine u daljini prolomi pored mene. Kada pogledam u levo, srećem njegov profil koji pomno proučava kako je nameštena ograda, uz milimetarske pomake glavom.
Duboki uzdah jedini je odgovor koji mu dajem i ujedno vadim ruku iz džepa, nanovo sam njome u mokroj kosi koju sklanjam sa čela.
"Dolazim od Olivije, Pia mi je ispričala šta se desilo." Svoje tamne oči smešta na moje lice. "Svakim danom sve je sličnija Meri. Imao sam osećaj kao da gledam u malu Meri..."
"Da, to je razlog zbog koga sam sve dalje odavde... Šta ću joj reći kada jednom sazna kako joj je umrla majka? Šta kada bude shvatila kojoj porodici pripada, ko joj je ujak, a kako jedinu sestru nije mogao zaštititi?"
"Nisi kriv za to."
"Ja sam joj brat, mogao sam shvatiti da se nešto dešava. Dobro, zaslužio sam da me Pia prezre onog dana kad istina pred nju ispliva."
"Ako te sad gurnem u ovo jezero i počeneš da se daviš, hoćeš li kriviti Rizu što ti nije pomogao?" Izusti pitanje koje na mom licu izaziva mrštenje. "Plaćaš ga da svoj život da za tebe... A on..."
"Nije ovde da mi može pomoći, za početak..."
"Niti je ikada na mom licu video da te želim povrediti, da bi ti bio senka kada sam u tvojoj blizini... Da nabrajam još?" Pogleda u mene, i postaje mi jasno šta mi želi reći. Ali, kako sebi oprostiti?
"Ne vredi, Alesio." Kroz usiljeni smešak koji obuhvata samo moje usne ja mu se obraćam. "Ne trudi se džabe." Puhne nezadovoljno te se okrene i nastavi promatrati.
"Idemo gore na rakiju?" Upita nakon kratke pauze.
"Idem da se okupam, sam sebi smrdim." Odvratim, čitav dan sam ovde sa majstorima. Okrenem se i uputim prema širom otvorenoj kapiji. "Dolaziš na večeru?"
"Dobro. Dolazim, dolazim." Korača pored mene. "Ispričale su mi i za devojku koja je skočila u jezero za Piom. Video sam je i juče, taman sam krenuo ka njoj kada se naglo okrenula i izgubila među krošnjama. Čuo sam da se znate od ranije?"
"Znači ti si joj dozvolio da naslika jezero?" Mogu ih već zamisliti u dubokom razgovoru. Oboje su buntovnici koji su se odmetnuli od porodice.
"Kratko sam je sreo, svidelo mi se šta sam video na skici kada mi je pokazala. Morao sam reći da ima moju dozvolu za boravak, znaš već kako reaguju kada ovde turiste zateknu."
