Ups! Ten obraz nie jest zgodny z naszymi wytycznymi. Aby kontynuować, spróbuj go usunąć lub użyć innego.
Otvaram gmail nakon mesec i koji dan preko. Pregršt poruka koje samo letimično pregledam.
Sinoć sam dugo sedela sama na terasi, čitala sam jednu od onih knjiga koje sam ponela i imala u planu njima ispunjavati vreme. Bila je širom otvorena na mom krilu, dok su moje oči gledale plamen u petrolejskoj sveći. Razmišljala sam o onome što se desilo mesec dana ranije.
U ovom trenutku moj potez bio je potez kukavice, pobegla sam onda kada je trebalo da stanem iza onoga što sam uradila.
Tada sam svoj potez, baš svaki, smatrala herojksim činom. Sinoć, vraćajući film shvatila sam da sam sve bila sem heroine.
Ponela sam se poput razmažene klinke. Ali sam moja dela strahom opradala. Naletela sam na tipa u klubu i predala mu u ruke papire koji su mogli biti i propast moje porodice. Moja propast. Nije mi bilo važno, osećala sam kako mi usna bridi, a moj ponos Markova cipela gazi. Želela sam da ga uništim, da me zapamti. Želela sam da pati. I, kada ga je Mateo smestio na intenzivno ja sam osetila zadovoljstvo.
Priznala sam one noći Mateu zašto nisam rekla istinu Todoru. Jer sam sebična. Ja sam ćerka svoga oca. Ona koja je besramno koristila njegov novac, uticaj i ime. Koristila svaku privilegiju koju mi je donosilo to što nosim njegovo prezime.
Moj talenat u zemlji u kojoj živim ne bi bio dovoljan da nisam imala njega i njegove ruke svuda da me poguraju. On je mislio da ja to ne znam. Dok sam ja na sva usta pričala čija sam ćerka. Postala sam uspešna jer se prezivam Popovski, jer me je Todor u pravo vreme predstavio pravim ljudima. Sve je to radio iako mi je u četiri zida popovao. Nije želeo da mu ćerka bude glumica. Nikada ni jedan film u kome sam igrala nije pogledao, niti došao na predstavu. Nikada nije došao na promociju ili me pratio na crvenom tepihu. Nije bio tu kada sam diplomirala. Ali sam dobila ulogu koja me je proslavila iako su me na prvu odbili.
Jer sam Popovski.
I, počela sam da koristim zlatnu reč "Popovski", volela sam, istovremeno mrzela što sam njegova ćerka. Mrzela sam što nismo samo mi, mrzela sam što je doveo drugu ženu na mesto koje je trebalo pripadati mojoj majci. Nisam volela Tanju, ali ni ona nije bila oduševljena što smo sestre. Nisam je ni mrzela. Bila sam ravnodušna. Baka mi je rekla kako Tanja nije tražila da se rodi, kako nju nemam prava da krivim. Ali je imala svoju mamu, imala je i tatinu ljubav. Bila je ćerka kakvu je Todor želeo i on ju je uvek i svuda hvalio. Bila je dobra, slatka, fina. Imala je tamne oči kao on, moje su bile zelene kao mamine.
Tanja je bila poslušna, marljivo je radila, učila. Upisala fakultet koji je Todor izabrao. Nosila je prelepu haljinu u poslovnom stilu dok je branila diplomski, tata ju je bodrio. Predao joj je buket crvenih ruža i sat koji ona ne skida sa ruke. Njena mama je brisala suze radosnice dok su je profesori hvalili, a ja..?
Ja sam u takvom momentu imala samo baku uz sebe, buket poljskog cveća i reči "to ti je posao otac", odličila sam da verujem u njene reči. I suze progutam. Ipak sam diplomirala glumu, glumiti mi nikada problem nije bio.
